NASTANAK I NESTANAK ZELENE EKONOMIJE U KOSTOLAČKOM UGLJENOM BASENU

U nedelju 15. maja,  u kasnim popodnvnim satima, počela je demontaža i skidanje dva velika silosa sa nekadašnjeg pogona za  proizvodnju blokova od elektro-filterskog pepela.

Silosi, jedan za pepeo, drugi za cement, sa pratećom opremom, su isečeni i, pretpostavljam, otišli u staro gvožđe, a da nisu ponuđeni nekom ko bi se bavio proizvodnjom blokova i građevinskih elemenata od pepela i šljake.

Tadašnji stručnjaci su locirali fabriku preko puta elektrane, na raskrsnici puteva koji vode ka naselju „Kanal“ i ka glavnoj saobraćajnici Kostolac – „Majdan“ Kostolac, kako bi sirovinu, tj. pep

eo, direktno dovodili u silos cevovodom iz nekadašnje  TE „Novi Kostolac“, koja je imala instalisanu snagu od 44 MW.  U silosu se pepeo taložio i pripremao za proizvodnju blokova, po čemu se jedino razlikovao od nedavno primenjene

„nove“ tehnologije u termoelektrani Kostolac B -„Drmno“.

Ovo postrojenje za pravljenje građevinskih elemenata od pepela i šljake, podigli su rudari i seljaci krajem pedesetih godina, u vreme koje „današnjica“ naziva „krvavom diktaturom“, a te rudare i seljake smatra „polupismenim“. Oni su  shvatili da pepeo nije otpad, već sirovina koja ima svoju tehnološku i ekonomsku vrednost, primenjivali su najnoviju tehnologiju tog vremena, dok današnji ekesperti i menađžment, koji je dao zeleno svetlo da se ovaj pogon uništi, prave početne korake u ovoj oblasti.

„Polupismeni“ i njihova elita, komunisti, su početkom šezdesetih godina, od blokova proizvedenih, tada „novom tehnologijom“, od pepela, sagaradili nekoliko zgrada u Kostolcu, koje, osim delimično propalih fasada, stoje stabilne i traju 50 godina. Oni su to uradili i dokazali da su u potpunosti osvojili novu tehnologiju proizvodnje građevinskih elemenata od pepela i gradnje sa pepelom, koja je u to vreme uzimala veliki zamah u svetu.

Oni su još tada svojom  vizijom, znanjem i radom stvarali nova radna mesta, pravili nove proizvodne programe i pravili put onome što političari u Srbiji danas zovu „zelena ekonomija“.

Kasnije su od samoupravljača sa vizijom,  „isejani“ poslušnici, koji su postavljani na važna upravljačka mesta od strane otuđene političke moći koje je zanimala samo vlast, dok za proizvodnju i stvaranje novih materijalnih dobara nisu marili.

Ovakvo ustrojstvo društva, dovelo je do još goreg vremena, vremena mediokriteta.  Tako su i u tadašnjem IEK-a – SOUR-u Industrijsko Energetskom Kombinatu Kostolac, kako se ranije zvalo PD „Termoelektrarane i Kopovi Kostolac “ doo, postavljani  rukovodioci od strane požarevačke političke elite, kako bi uspostavili novu filozofiju unutar IEK, „da IEK-a treba samo da proizvodi ugalj i elektrčnu energiju“, što je iskorišćeno da se ova moderna fabrika blokova pripoji požerevačkom preduzeću za proizvodnju građevinskih materjala „IGMA“.

Rukovodstvo „IGMA“-e, nije imalo ni volje ni znanja da nastavi sa radom po novoj tehnologiji, te je ovaj pogon veoma brzo prestao da proizvodi građevinski materijal. Tehnološko znanje i „vizije“ rukovodilaca „IGMA“ – e je bilo toliko da su oni jedino umeli da koristi plac ovog pogona za skladištenje raznoraznog rasutog materijala.

Potom je tokom  devedesetih – dvehiljaditih, usledila privatizacija ovog preduzeća. Novi vlasnik nije znao da sedi na zlatnoj žici i da je samo prodajom pepela kao refuz mogao da zaradi 10€ /t, pakujući ga u džakove. Ali i on se držao klasične, već prevaziđene tehnologije proizvodnje građevinskog materjala, pa je tako i završio u stečaju, ostavivši radnike oba pogona bez posla.

A šta je danas u kostolačkom ugljenom basenu ostalo od proizvodnih pogona i zelene ekonomije, o  kojoj političari toliko pričaju? Ostali su samo romi koji po ulicama, na kopu, smetlištu, skupljaju sekundarne sirovine, koje kasnije odnose raznoraznim preprodavcima; jedan od njih se nalazi u krugu pogona stare „ciglane“, kako su građani nazivali pogon za pravljenje blokova od pepela.

Nekada je Kostolac imao stručnjake, koji su poznavali svetsku tehnologiju izgradnje zgrada od pepela, kojom se danas grade najviši i najluksuzniji neboderi u Dubaiu. (Saudijska Arabija).  Danas u Kostolcu, poslove budućnosti obavljaju samo skupljači sekundarnih sirovina, na najprimitivniji način.

Ovakva realnost otvara pitanje preko 2000 nezaposlenih, koji su se prijavili na poslednjem konkursu za poslove u PD „TE-KO Kostolac“ doo, a  nisu dobili radna mesta. Šta će biti sa radnicima iz državnih i privatnih firmi koje odlaze u stečaj ili su već u stečaju?

Političari danas govore da se rešenje pitanja nezaposlenosti nalazi u „zelenoj ekonomiji“, što nije daleko od istine. Samo je problem kako, danas, u uslovima zakonskih i partokratskih prepreka doći do tog rešenja, do novih radnih mesta koja smo imali još šezdesetih godina prošlog veka.

Advertisements

2 реаговања to “NASTANAK I NESTANAK ZELENE EKONOMIJE U KOSTOLAČKOM UGLJENOM BASENU”

  1. ja sam imala prilike da posmatram slicne pojave u Rakovickoj dolini u Beogradu, gde je radila recimo industija gume „Rekord“ od koje ljudi koji su tu proveli veci deo svog radnog veka, nisu hteli da odustanu sve dok „novi“ vlasnici (ko zna koji po redu…) nisu na kraju brusilicama dali da se iseku masine (koje jesu bile zastarele, ali ipak sasvim pogodne za proizvodnju, pa makar i samo za domace potrebe…) i prodavale ih bud` zasta u staro gvozdje….
    na mestu Rakovicke industrije je sada predvidjena izgradnja novih stambeno-poslovnih objekata……

  2. Uvek sam govorila da je pepeo sagoreli ostatak biljaka od kojih je ugalj i postao, samo bez organskih materija i vezivnih koloida. decenijama govorim da pepeo iz termoelktrana Kostolac nije toksican i da se moze upotrebiti kao sirovina za proizvodnju opeka i drugih gradjevinskih materijala. Mnogo puta je merena potencijalna opasnost njegove upotrebe, pa i radioaktivnost i uvek su rezultati slicni. Nije problem ni u pepelu ni u idejama za njegovu upotrebu – problem je u sistemu koji ne prepoznaje opštu dobrobit i ne ume ili ne želi da iz otpada proizvede vrednost.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: