ZELENA EKONOMIJA NA NAŠ NAČIN

Političari danas,u Srbiji, zagovaraju primenu zelene ekonomije, kojom bi se otvorila nova radna mesta i donekle rešilo pitanje nezaposlenosti što je veliki problem u našoj zemlji.

Zelena ekonomija između ostalog  podrazumeva pokretanje privrednog razvoja na bazi sakupljanja sekundarnih sirovina  (odbačenih stvari privrede i domaćinstava) i njihove reciklaže do krajnjeg proizvoda ili poluproizvoda  za tržište.

Ova politika je teorijski definisana 1994.god, kao deo programa  Lokalne Agende 21 (Povelje UN i EU), koja je proizašla iz Projekta – Agende 21, promovisanog u Rio de Žaneiru 1992. god. Poenta je u tome da se, na primer, u jednom naselju organizuje proces sakupljanja i iskorišćavanja sekundarnih sirovina, eko – otpada, od starta do finalnog proizvoda, iz čega su neki političari u Srbiji izvukli ideju zelene ekonomije. Gledano šire, ova povelja UN i EU zastupa uvođenje održivog razvoja kao način života i rada jedne društvene zajednice, a promovisana je u Projektu „Evropska kampanja održivih gradova i naselja“.

Iako su smernice za zelenu ekonomiju definisane još krajem 20 veka od strane EU i UN, praktično sprovođenje  ove politike u Republici Srbiji je vrlo trapavo, gotovo nikakvo.  Ovo je  veoma začuđuje jer smo imali razrađen sistem još u Socijalističkoj Feederetivnoj Republici Jugoslaviji, u kojem su učestvovali svi građani.

Danas delatnost sakupljanja „starog gvožđa“ više funkcioniše među siromašnim žiteljima Kostolca, najviše među romskom populacijom ,koja u tome ima dugu tradiciju pošto se nalazi blizu rudnika i elektrana.

Međutim, kako sada sistem funkcioniše u uslovima tranzicije i liberalnog kapitalizma, tj. na najprimitivniji način, bez ozbiljne kontrole od strane države, neki sakupljači sekundarnih sirovina u trci za  brzom zaradom ne prezaju da posegnu i za tuđom imovinom, što je protiv zakona.

Zabrinjavajući je porast pljačke tuđe imovine koja se kao „staro gvožđe“  potom nudi otkupljivačima ili daljnjim preprodavcima sekundarnih sirovina. Ovo se dešava ne samo zbog nemogućnosti zarade, opšteg siromaštva društva, nedostatka novca, već i zbog direknog isplaćivanja na ruke, u kešu, odmah posle isporuke „starog gvožđa“ a bez evidencije porekla, i tako prolazi i ukradena roba.

Ukoliko se otkrije, krađa „sekundarnih sirovina“ ona se ne sankcioniše adekvatno niti  brzo zbog neprimerene kaznene politike Republike Srbije prema lopovima, jer se računa u sitne krađe (iako se količine nekada mere tonama).  Zbog blage kaznene politike i  nebrige države da čuva svoju imovinu, zgrade, radionicei ostale objekte koji nisu u funkciji a niko ih ne obezebeđuje, oni često bivaju napadnute od strane nesavesnih sakupljača sekundarnih sirovina.

Priprema za „čerupanje“ ovih objekata odvija se na sledeći način: razbije se prvo nekoliko prozorskih okana, sa ciljem da se ispita ima li koga da brine o objektu. Potom se dovede grupa tinejdžera da izlupaju kompletno sva stakla na prozorima tako da igleda da je objekat potpuno propao i napušten, a onda  se kradom odnosi sve iz objekta i okoline. Ide se dotle da se izbijaju i štokovi vrata i prozora iz zidova ako su od metala

Ko razbija tuđe prozore i upada u tuđe objekte i zašto? Kakve su posledice po njih?

Jer u nedostatku javnih objekata za „čerupanje“, već je otpočelo nasrtanje od strane nesavesnih sakupljača sekundarnih sirovina  na privatne kuće, garaže, vikendice i kolibe.

Koliko je kuća u kojima povremeno borave vlasnici, obijeno a da su u njima ukradeni predmeti  „male vrednosti“ i da provalnici nisu pronađeni može se proveriti evidencijojom u MUP-u ukoliko su vlasnici prijavili krađu.

Na privatne posede „nesavesni sakupljači sekundarnih sirovina“ ulaze tako što seku žicu na ogradi i pravi se prolaz, potom razbijaju stakla na prozorima i otvaraju ih sa sa unutrašnje strane otvaraju, potom krišom iznose „staro gvožđe“ i još što šta.

Usled dalnjeg nastavka ekonomske krize i porasta cena na tržištu „sekundarnih sirovina“ , kao i neadekavtne primene politike zelene ekonomije od strane političara i kaznene politike sudova, ovaj trend „sakuplanja sekundarnih sirovina“ će u narednom periodu biti u porastu.

 

A ukoliko se ništa ne uradi od strane političara na institualizaciji ovog vida zelene ekonomije i počne adekvano sprovoditi zakonska regulativa od strane suda,   „nesavesni sakupljači sekundarnih sirovina“  će preskočiti na sledeći stepenik  i upadati na posede gde vlasnici stalno žive,naročito ciljajući na one u kojima žive njima žive sami i nemoćni naši stari sugrađani  što je već opasana  pojava .

Tako da je pravo pitanje ušta se pretvorila zelena ekonomija u zemlji Srbiji?

Jer smo od jednog institucijalno (koliko-toliko) zaokruženog sistema prikupljanja sekundarnih sirovina u Saveznoj Republici Jugoslaviji, stigli do pljačke građana Republike Srbije.

 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

2 реаговања to “ZELENA EKONOMIJA NA NAŠ NAČIN”

  1. Vrlo dobra analiza problema nesprovpođenja, a propagirane zelene ekonomije.

  2. dobro primecena pojava i opomena, mada sa samom „zelenom ekonomijom“ nema prakticno veze, prica o odrzivom razvoju je nesto sto svak nas seljak vec vekovima radi….
    🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: