NEDELJA PROSTORNIH PLANOVA

Protekla nedelja na teritoriji Grada Požarevca, je protekla u znaku  prostornog planiranja. U utorak,  21. februara, u skupštinskoj sali  zgrade načelstva u Požarevcu, održana je završna konferencija za štampu povodom projekta „Exchange 3“, koju finansira Evropska Unija, a tehnički sprovodi SKGO (stalna konferencija gradova i opština).

U okviru ovog projekta, Grad Požarevac je zajedno sa partnerskim opštinama – Velikom Planom, Kučevom i Petrovcem na Mlavi, aplicirao sa projektom „Prostorno i urbanističko planiranje za budućnost. Vrednost projekta, za koju su aplicirali, iznosi 350 000€, od čega je EU donirala 300 000€ za njegovo ostvarenje, dok su ostatak uložile same lokalne samouprave prema vrednostima projekta.

Andrew Heady, Miodrag Milosavljević, Manuela Ivanović

Što se tiče samog Grada Požarevca, cilj projekta bilo je, između ostalog, izrada planske dokumentacije, tačnije Prostornog plana Grada Požarevca.  Sam projekat trajao je 17 meseci i, prema podnesenom izveštaju predstavnika loklane samouprave, pre svega gradonačelnika Milodraga Milosavljevića i menadžera projekta, Manuele Ivanović, sve je prošlo u skladu sa pozitivnom zakonskom regulativom Republike Srbije, što su potvrdili i kasniji prezenteri projektantskih kuća.

Ovo je bila veoma interesantna izjava svih zaduženih za realizaciju ovog projekta, jer u samoj realizaciji nije bila uključena zainteresovana javnost (osim političkih partija, EPS-a i „stručnih tela“ lokalnih samouprava GO Kostolac i Grada Požarevca), iako joj je to pozitivno zakonodavstvo Republike Srbije omogućilo  implicitno kroz  Zakon o ratifikaciji konvencije o dostupnosti informacija, učću javnosti u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (poznatiji pod nazivom Arhuska konvencija), a eksplicitno Zakonom o srtateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Upravo iz tog razloga upitao sam, po završetku konferencije za štampu, menadžera projekta, Manuelu Ivanović, zašto u projektu nije ispoštovana zakonska regulativa Republike Srbije? Ona je odgovorila da ne zna i da se, za propuste vezane za stratešku procenu (bez koje prostorni plan nije kompletni dokument), obratim nadležnim projektantskim agencijama koje su poslove dobile na tenderu.

Potom sam isto pitanje postavio predstavniku Delegacije EU u Srbiji, Andrew Headey, koji je bio veoma iznenađen mojim pitanjem, ali je ubrzo odgovorio da će kancelarija Delegacije EU u R. Srbiji izvršiti reviziju ovog projekta, i ukoliko uoči da nisu ispoštovane pravne norme Republike Srbije povući novac kojim su učestvovale u finansiranju projekta (da potsetim 300 000€).

Sutradan, 22. februara, nastavljene su aktivnosti čelnika Grada Požarevca vezane za promociju prostornog plana Grada Požarevca, ali  ovoga puta kroz organizovanje Javne rasprave o Prostornom Planu Grada Požarevca. Ovoga puta pridružila im se Republička agencija za Prostorno planiranje Republike Srbije, koja je htela da iskoristi trenutak kako bi izvršila javnu raspravu o Prostornom planu posebne namene Kostolačkog ugljenog basena. Javna prezentacija ova dva prostorna plana održana je u maloj sali Doma kulture u Požarevcu, a vršili su je planeri iz Instituta za Arhitekturu Urbanizam Srbije (IAUS), koji su 2000 godine uradili i predhodni Prostorni plan posebne namene Kostolačko – Kovinskog ugljenog basena, a koji nije usvojen (!) tako da su kompanije EPS-a u Kostolačkom ugljenom basenu, radile po Prostornom planu posebne namene iz prošlog veka (mislim iz 1988.)

Đorđe Milić, Dr. Nenad Spasić - IAUS, Milan Ranković ptrdsednik komisije Grarada Požarevca.

U startu je bila veoma interesantna ideja organizatora javne rasprave, da ova dva veoma preglomazna plana budu prezentovana u jednom dahu od strane (istih) planera, očigledno kako bi se stvorila zbunjenost tom prilikom kod zainteresovanih građana, jer isti ne bi imali uvid o kojem se planu od ova dva radi.  A kako ova dva plana imaju različite datume za reakcije zainteresovane javnosti (Prostorni plan posebne namene Kostolačkog ugljenog basena do 6. marta, a Prostorni plan Grada Požarevca do 23. marta). Uz to, prezentacija je vršena u pre podnevnim satima, kada je većina građana bila na poslu.

Na samom početku prezentacije, Đorđe Milić, zamenik direktora  Republičke agencije  za Prostorno Planiranje, koji je ovom prilikom imao ulogu i predsednika komisije za obavljane postupka vezanih za Prostorni plan posebne namene Kostolačkog ugljenog basena, izjavio je kako je oglas za „Javnu raspravu za Prostorni plan posebne namene Kostolačkog ugljenog basena objavljen samo u listu  „Politika“ što je u startu protivno zakonskim odredbama Rebublike Srbije, jer je morao biti objavljen i u lokalnim medijima.  Zatim se samo nastavilo kršenje pozitivnih zakona Republike Srbije,…

Iako su planovi u medijima i na konferencijama od strane nadležnih, predstavljeni tako da su stvoreni u skladu sa održivim razvojem, kao i u skladu sa energetskim, prirodnim i drugim potencijalima kako bi se u najvećoj meri zadovoljile potrebe građana, oni su njihova totalna suprotnost.

Sami prostorni planovi: Grada Požarevca i Kostolačkog ugljenog basena su koncipirani tako da Kostolac sa zaleđem postaje još veće „slepo crevo“, a celokupna industrija Kostolca se vrti oko EPS-ovih kompanija. Tako sprovedenom politikom, Kostolac, radi interesa EPS-a (i nekih snaga otuđenih moći) ostaje bez investicija vrednih  u startu oko 350 miliona evra (koje im je obezbzbedila NVO „Lokana Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“ tokom decenije rada ), a koje bi bile uložene u pristanište na Dunavu, modernu robnu luku, modernu marinu, saobraćajni koridor za masivni transport ka koridoru 10 (autoputu) i ostalu prateću infrastrukturu (što je od iste organizacije bilo prezentovano još 2005. na poslovnoj konferenciji Podunavskih zemalja DBRC 5) . Ono što je najvažnije, ovi projekti bi stvarno u narednom periodu stvorili nekoliko hiljada novih stalnih radnih mesta kao na svakom velikom saobraćajnom čvorištu.

Što se samog Požarevca tiče, jedini problem na koji su ukazali „stručnjaci“ iz lokalne samouprave, bio je u tome što im  Prostornim planom nije omogućen razvoj saobraćajne infrastrukture od „budućeg“ mosta na Dunavu, ka koridoru 10 (što je u skladu sa potrebom italijanskih privrednika u Rumuniji), a koji bi trebalo da bude deo spoja koridora 4 i 10.

I na kraju, dodao bih još jedno veoma zabrinjavajuće zapažanje  celokupnog  procesa izrade planske dokumentacije koju vrši Republička Agencije za Prostorno planiranje. Ona je  prema izjavi pomoćnika direktora Đorđa Milića, u predhodnom periodu izradila 40 dokumenata – prostornih planova po istom postupku problematičnog karaktera, kao što je radila i u ovoj prilici. Samim tim otvorila je pitanje validnosti ovih dokumenata, zajedno sa Prostornim planom Republike Srbije, koji sigurno spada među njima.

Da li su zaista naši zaposleni na odgovornim funkacijama u administraciji toliko nemarni i bahati?

Dobra strana u svemu ovome je što je uključena Delegacija EU u Republici Srbiji, tako da će bahatost naših politikanata očigledno ponovo morati da se koriguje i ispravljati preko ove, nama značajne institucije.

Advertisements

Једно реаговање to “NEDELJA PROSTORNIH PLANOVA”

  1. Svaka cast za text i sve ostalo, al molim vas promenite, tj popravite naslov strane. Ovako drecavo zelen je bas upadljiv, a umesto ZELENI pise ZLELENI (sa slovom L viska). Srdacan pozdrav

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: