Održano javno slušanje „Upravljanje industrijskim otpadom i tretman opasnog otpada u Republici Srbiji“

U Domu Narodne skupštine 1.12.2014. održano je treće javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine na kome se raspravljalo o upravljanju industrijskim otpadom i tretmanu opasnog otpada u Republici Srbiji, i čiji će zaključci biti uključeni u Beloj Knjizi O Životnoj Sredini  Republike Srbije, koja će biti objavljena u  drugoj polovini februara 2015.

Javno slušanje je otvorio predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, dr Branislav Blažić koji je skrenuo pažnju na opasnost od proizvodnje i skladištenja velikih količina industrijskog otpada i njegovog pogubnog uticaja po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Predsednik Odbora je takođe istakao značaj razvoja svesti o očuvanju zdrave životne sredine i potrebi edukacije već u predškolskom i školskom uzrastu.

predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, dr Branislav Blažić

predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, dr Branislav Blažić

Javno Slušanje je bilo podeljeno u dva panela, posle kojih je usledila diskusija zainteresovanih strana.

Prvi panel, posvećen radu državnih organa, otvorila je svojom prezentacijom Radmila Šerović, načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ona je ukazala na visok nivo usaglašenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim zakonima, ali da je potrebno jačanje sprovođenja zakonske regulative. Predstavnica Ministarstva navela je i da je neophodno strateško jačanje reciklažne industrije.

Načelnica je naglasila da su nadležne službe ministarstva zaduženog za životnu sredinu radile na prikupljanju podataka o otpadu koji se nalazi u preduzećima koji su u restruktuiranju i/ili sppremaju za dalju privatizaciju. Pronađeno je i da u 70 preduzeća postoji „istorijski“ opasni otpad, koji je popisan i koji će uz pomoć državnih organa Republike Srbije biti eliminisan.

Načelnica je na kraju svog izlaganja govorila o neophodnosti izgradnje postrojenja za tretman opasnog otpada, kao i  da će se nadležni u  ministarstvu svojski potruditi da se ovo postrojenje  izgradi, za razliku, kako je istaknuto,od svojih predhodnika.
Potom je  Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, predstavio učesnicima javnog slušanja „Izveštaj o upravljanju otpadom u Republici Srbiji“. On je tom prilikom  naveo podatak da se u Srbiji godišnje proizvede 8,7 miliona tona otpada, od čega 83 odsto u postrojenjima, a 17 odsto u ostalim preduzećima koja imaju obavezu izveštavanja o uticaju na životnu sredinu. Radović je rekao da su najveći zagađivači životne sredine termoenergetska postrojenja.

On je naglasio da postoje problemi i prilikom prikuplanja informacija o količinama otpada kod privrednih subjekata, te će u narednom periodu nadležni pooštriti kontrolu privrednih subjekata.
Iz Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj obratio se Slobodan Puzović koji je govorio o stanju u pogledu upravljanja otpadom u Vojvodini i naglasio da se otpad u Vojvodini ne skladišti u skladu sa zakonom. On je apelovao na ponovno uspostavljanje Fonda za životnu sredinu.
Po zavšetku prvog dela prezentacija, otpočela je diskusija, koju je otvorio Jovica Veljučić Kerčuj, predsednik NVO Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA.

Jovica Veljučić Kerčilj

Jovica Veljučić Kerčilj

On je u svom izlaganju potvrdio da su termoenergetski objekti jedni od najvećih zagađivača životne sredine, a da, sa druge strane, oni daju najplemenitiji vid energije – električnu energiju,  koja je lako dostupna   svim građanima. Međutim, građani koji žive u području gde se vrši eksploatacija mineralnih sirovina i proizvodi električna energija, imaju veoma malo koristi od te proizvodnje. Iz razloga što je njihova sudbina određena interesima političara u lokalnoj samoupravi (GO Kostolac i Grada Požarevca), EPS-a i Republičkoj Vladi. Istaknuto je da bi te institucije više trebale da rade na poboljšanju života građana na zagađenom području. Takođe je naglašeno da lokalne političare samo interesuje ekološka i rudna taksa, a ne rešavanje nagomilanih problema. Sa druge strane, EPS i republičke vlasti interesuje samo proizvodnja električne energije.

Kao primer ovakve situacije na lokalu, dao je poblem pepela, deponovanog na Srednjem Kostolačkom Ostrvu i od skora u Površinskom Kopu Ćirikovac. On je u svom obraćanju odboru naglasio da je pepeo koje proizvode kostolačke termoelektrane u početku spadao u opasan otpad, potom je na osnovu ispitivanja „instituta“ i pravne gimnastike, pepeo posta neopasan. Na kraju je pozvao predstavnike Odbora da preispitaju ovu odluku, te da pepeo posle preispitivanja može ponovo postati opasan otpad.

Nenad Nikolić

Nenad Nikolić

U diskusiiju se uključio i Nenad Nikolić, koordinator-stakeholder NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“, kao član ekspertskih grupa Internacionalne Komisije za Zaštitu Reke Dunav. On je izrazio neslaganje sa izveštajem Radmile Šerović, načelnice Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. On je ovo obrazložio time da je prlikom formiranja Agencije za Hemikalije, samo u Beogradu opasan otpad bio pronađen na nekoliko stotina lokacija. Zatim je izrazio sumnju u tačnost podataka sa kojima se  trenutno u nadležnom ministarstvu barata.

On je izrazio sumnje i u izgradnju prekopotrebog postrojenja za tretman opasnog otpada, iz razloga što se nije promenio stav ministarstva, koji hoće „političkom voljom“ da nametne građanima ovakvo rešenje.  Građani, upoznati sa negativnim posledicama koje donosi rešenje nametnuto „političkom voljom“ raznoraznih političara u prethodnom periodu, sa pravom reaguju negativno. Zbog toga Nikolić veruje da ni u narednom periodu neće biti ništa od izgradnje ovog postrojenja.

Potom je osporio i rad republičke Agencije za životnu sredinu, iz razloga što su njihova merenja veoma često neadekvatna i vrše se u korist zagađivača. Kao primer uzeo je rad automatske merne stanice u Kostolcu. Ona je postavljena na zemljištu lokalne samouprave GO Kostolac, i veoma brzo je pored nje napravljen parking vozila za zaposlene u GO Kostolac. Parking je finansirao EPS- PD „TE-KO Kostolac“ doo. Sa druge strane, za merenja letećih češtica, ćađi… angažovan je Zavod za javno zdravlje Požarevac, čiji aparati nemaju mogućnost kontinuiranog merenja iz sata u sat (poput automatske merne stanice),te se njihovi izeštaji prikazuju na mesečnom nivou. Tako da u slučaju akcidentnih situacija, poput podizanja pepela sa pepelišta, ne postoji ni jedno akreditovano merenje nadležnih organa. Posledica ovakvog stanja je da u Godišnjem izveštaju koji objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine stoji, da vazduh u Kostolcu spada u prvu kategoriju, poput vazduha na Zlatiboru i drugim vazdušnim banjama.

Drugi panel je bio posvećen privredi i problemima sa kojima se privreda , a posebno recikleri, susreću pri svom radu.
Učesnicima javnog slušanja obratili su se i profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Jovović, koji je prikazao podatke o upravljanju industrijskim otpadom i otpadom preduzeća u stečaju.

Potom je  Jovanka Arsić Karišić, predsednik Upravnog odbora CEDEF-a, govorila o javnosti i medijima. Ona je napomenula da mediji nisu zaiteresovani za informacije koje se tiču zaštite životne sredine, osim u slučajevima akcidenta. Istakla je da se ovakvo stanje u budućnosti treba popraviti.

Na kraju panela,  Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije i Miodrag Mitrović iz Udruženja „Hrabri čistač“, govorili su o problemima na koje nailazi reciklažna industrija i dugovanja koje Republika Srbija ima prema njima.
Kao i po završetku prethodnog panela, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine dr Branislav Blažić otvorio diskusiju, gde se između ostalih uključio i Nenad Nikolić iz NVO
„L. A. 21 za K.-O.“, koji je govorio o problemu korišćenja neadekvatnih tehnologija za rešavanje pojedinih problema sa otpadom, te je kao primer toga naveo korišćenje neadekvatne tehnologije u rešavanju problema deponovanja pepela „TE Kostolac B – Drmno“ na deponiji u PK Ćirikovac. On je tom prilikom spomenuo da nije dobro urađena planska dokumentacija, što je posledica i neadekvatne „Procene uticaja na životnu sredinu“. S tim što za razliku od planske dokumentacije, izvođači Procene uticaja na životnu sredinu ne smatraju se odgovornim ukoliko je došlo za zagađenja, a koje je posledica propusta izrađivača ovog dokumenta. Takođe je istaknuto da nadležni moraju da izjednače izrađivače i ostale koje učestvuju u lancu sa izrađivačima planske dokumentacije, te da moraju krivično odgovarati za svoj proizvod.

Naglašeno je da se mora svoriti standardizacija rešavanja nekih problema na nivou zemlje, te da za to moraju biti angažovani brojni instituti koji će proveravati različite tehnologije i u svojim javnim  prezentacijama „odbraniti“ zašto je neka tehnologija najbolja za rešavanje problema građana Republike Srbije.

Kao negativan primer neselektivnog korišćenja tehnologija ponovo se okrenuo problemu pepela, gde je naveo da se isti može koristiti u izgradnji, da za njega pstoji razvijeno tržište i da je njegova cena negde oko 60€/t. Tako bi samo izvozom pepela EPS mogao da podigne treći bolk TE Kostolac B u Drmnu, a ne da se dodatno zadužuje.

Javno slušanje održano je uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)/Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine Republike Srbije“.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

%d bloggers like this: