Zašto „štuca“ izvršenje projekata otpepeljavanja na termoelektrani Kostolac A vrednosti 17, 8 miliona evra?

Proteklih nedelja građani Kostolca i okoline primetili su veoma često „ispadanje“ i ponovo pokretanje blokova termoeletrane A1 i A2, koja se nalazi u samom gradu Kostolcu.

 

„Ispad“ TE-KO A , fotografija Edvar Šuster „Photo Kostolac“

Do problema je došlo usled nesaobraznosti sistema za otpepelejavanje unutar termoelektrane Kostolac A i pepelovoda koji vodi pepeo u Površinski Kop Ćirikovac. Tačnije, kapacitet sistema otpepeljavanja unutar blokova termoelektrane A1 i A2 nema kapaciteta da prebaci pepeo do peplišta u PK Ćirikovac.

 

Do ovoga je došlo zato što je sistem otpepeljavanja rađen u dva navrata. Prvi deo sistema za otpepeljavanje termoelektrane Kostolac A je rađen po idejnom projektu otpočetom 2010. , dok je pepelovod od termelektrane Kostolac A do pepelišta u PK Ćirikovac rađen po projektnoj dokumentaciji , a započet 2015.
Rok za završetak radova je do 15.08.2016. Od tog datuma bi trebalo da se vrši transport pepela iz TE-KO A i B u PK Ćirikovac, čime bi se stvorili uslovi za zatvaranje i rekultivaciju pepelišta na Srednjem Kostolačkom Ostrvu.
Ukupna vrednost projekta iznosi 17, 8 miliona evra, a obezbeđen je kreditom nemačke KfW banke.

Kada čelnici Gradske Opštine Kostolac prave komunalni (ne)red

Proteklih godina stanovnici ulica Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića u Kostolcu, naselje Kanal, primetili su da vozila pojedinih privatnih preduzeća, uz pratnju čelnika GO Kostolac, odlažu zemlju (od zemljanih radova u gradu) u depresiji (rupi) koja je oivičena ovim ulicima.
Stanovništvo ovih ulica nije imalo većih zamerki na akciju čelnika GO Kostolac, iz razloga što im je rečeno da se na ovaj način vrši nasipanje ove površine kako bi na istoj lokaciji kasnije bilo sagrađena zelena površina sa igralištem.
Stanovnici ovih ulica postali su sumnjičavi prema priči čelnika GO Kostolac, kada su prošle godine na lokaciju počeli da stižu kamioni koji su sa zemljom počeli da dovoze i građevinski šut (asfalt i beton), nastao u radovimana na ulicama Kostolca. U njihovoj pratnji ovoga puta su se ređe pojavljivali čelnici GO Kostolac, a ređe su počele da dolaze i građevinske mašine koje su vršile nivelaciju terena.
Videvši da ova lokacija polako počinje da biva deponija građevinskog materijala, lokalni pojedini nesavesni stanovnici naselja Kanal krenuli su da koriste ovu divlju deponiju građevinskog otpada kao komunalnu deponiju.

U početku su se trudili da svoj mešoviti komunalni otpad (od nameštaja do pelena) bacaju iza gomila istovarene zemlje sa građevinskim materijalom, kako bi ih građevinske mašine zatrpale prilikom „nivelacije” terena. Ali, kako je vreme prolazilo, a nivelacija terena išla sve dalje od ulica, nesavesni stanovnici naselja Kanal počeli su komunalni otpad da bacaju pored same ulice, dajući ovoj lokaciji formu smetlišta.

Kako bi rešili ovaj problem, stanovnici ulica Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića, obratili su se nadležnima za ekologiju u GO Kostolac. Zvanično, to je usmeno uradila gospođa Milica Lazarov, koja živi u ulici Vase Pelagića.

Milica Lazarov

Po njenoj usmenoj prijavi od 02.12.2015. na teren su izašli:

Leposava Vasić – šef komunalne inspekcije Grada Požarevca,

Nebojša Mitić – komunalni inspektor Grada Požarevca,

Aleksandra Pućo – Samostalni stručni saradnik za komunalne poslove i poslove zaštite životne sredine,  GO Kostolac,

Milena Šljivić – samostalni stručni saradnik na poslovima procene i kontrole stanja životne sredine, GO Kostolac.

Kako po obilasku inspekcije zainteresovani stanovnici stanovnici ulica Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića nisu dobili izveštaj o vanrednom inspekcijskom nadzoru, obratili su se 15.12.2015. Ivanu Saviću, predsedniku GO Kostolac, beleškom (dokument u celosti možete pročitati ovde)  iz koje izdvajamo da građani u suštini nisu bili zadovoljni radom inspekcije, te da je ona bila zainteresovana samo za komunalni otpad koji bacaju nesavesni građani, dok velike količine građevinskog otpada, koje su i stvorile ovu pometnju, a koji je napravljen prilikom raščišćavanja uličnih gradilišta po Kostolcu,  za njih nije bio interesantan.

Kako ni posle beleške građani nisu dobili nikakav zvanični izveštaj o urađenom inspekscijskom nadzoru, obratili su se Ivanu Saviću, predsedniku GO Kostolac, Zahtevom po zakonu o dostupnosti informacija, kako bi mogli da dobiju ovaj dokument.

Ivan Savić, predsesdnik GO Kostolac

Iz odgovora Ivana Savića, predsednika GO Kostolac, saznaje se da je Građevinski i komunalni otpad bačen na zemljištu koje je u privatnom vlasništvu i  vlasništvu EPS-a. Kako većim delom problematične površine oivičene ulicama Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića raspože EPS,  EPS  može upotrebljavati površinu po sopstvenoj želji (što je protivno zakonima Republike Srbije prim. autora).

Što se tiče privlatnih vlasnika, prema ovom dokumentu, oni se nisu žalili nadležnima u GO Kostolac zbog bespravnog zauzimanja njihovih parcela.

U dopisu GO Kostolac takođe se navodi da je nivelacija ovog zemljišta izvršena u skladu sa Planom Generalne Regulacije (PGR), kao bi  na ovom mestu kasnije nastala zelena površina (park). U izveštaju se još napominje i da u GO KOstolac veruju da je to u interesu samih građana koji tu žive.

Da bi GO Kostolac rešila problem sa komunalnim otpadom, prvo bi morala da sačeka da se izvrši zapunjavanje „rupe“ oivičene ulicama Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića, pa tek onda da otpočne rešavanje komunalnog otpada.

Kako bi sprečili nesavesne građane da bacaju komunalni otpad, GO Kostolac će postaviti kamere za nadzor.

Ovaj odgovor je u skladu sa Zaključkom Veća GO Kostolac, od 31.12.2015 godine, iako su građani za početak  zahtevali da se postave table sa natpisom da je zabranjeno bacanje građevinskog i komunalnog otpada.

Kako zainteresovani stanovnici ulica Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića nisu bili zadovoljni odgovorom Ivana Savića, predsednika GO Kostolac, zatražili su iste preko Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Po intervenciji Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, GO Kostolac je delimično izmenila informacije koje je dala u prethodnom odgovoru (dokument u celosti možetew pogledati ovde).

Tako su odgovorili da GO Kostolac nije odobrila nikakav istovar građevinskog otpada (mešavinu velikih komada asfalta , betona i zemlje), te da da nema nikakvu tehničku dokumentaciju o tome. Ovo je veoma interesantno, iz razloga što najveći deo građevinskog otpada predstavljaju veliki komadi asfalta i betona, koji su jedino mogli biti korišćeni prilikom asfaltiranja ulica ili pešačkih staza.

Intresantno je da čelnici GO Kostolac i ovog puta spominju da ne znaju lica koja su izbacivala građevinski otpad, ali im je poznato da su kamioni dolazili  i istovarali građevinski otpad preko noći, te iz  tog razloga nadležne službe nisu mogle da utvrde ko je istovarao građevinski otpad.

Sa druge strane GO Kostolac čini sve da sanira postojeće probleme tako što je organizovala čišćenje (angažovanje građevinske mašine koja bi otpad gurnula dalje u „rupu“ pri. Autora), te da im je problematično to što GO Kostolac nije vlasnik ovog zemljišta kako bi više učinili.

Šta krije „divlja deponija“!?

Prema pozitivnoj zakonskoj regulativi Republike Srbije, za sav deponovani komunalni, inertni i drugi neopasni otpad koji se nalazi na teritoriji lokalne samouprave, a za koju ne postoji vlasnik,  lokalna samouprava je dužna da ga skladišti u skladu sa Planom upravljanja otpada.

U prevodu, prema Planu upravljanja otpadom Grada Požarevca, komunalne službe Grada Požarevca, tj. JKP “Komunalne službe”, Požarevac je dužna da ukloni sav otpad koji je nanet na divljim deponijama,  u ovom slučaju privatnim parcelama. Kako se radi o građevinskom otpadu, potrebno je da ga odnesu na deponiju građevisnkog otpada, koji se nalazi na Gradskoj deponiji na Jerimijnom Polju.

Tako priča o nemoći komunalnih inspektora Grada Požarevca i organa GO Kostolac, u rešavanju problema stanovnika Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića, ne stoji.

Novu dimenziju problema dao je uvid u Plan Generalne Regulacije ( PGR) Kostolca, na koji su se čelnici GO Kostolac veoma često pozivali.

Plan prostora, izvod iz katastra

Upravo uvidom u ovaj plan primećuje se da su na spornom prostoru oivičenom ulicama Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića, na  pojedinim parcelama, privatnih vlasnika, promenjenja namena površina iz zelenog/poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Stoga se može zaključiti da se otpočetom „nivelacijom zemljišta“, u  stvari vrše zemljani radovi kako bi se poljoprivredne parcele isparcelisale na manje plačeve i  lakše prodale kao građevinsko zemljište.

Ali, ovaj deo naselja Kanal u Kostolcu je manje interesantan budućim investitorima zbog toga što se nalazi na domak pepelišta termoelektrane na Srednjem Kostolačkom ostrvu, sa koga već s prolećnim mesecima počinje eolska erozija pepelišta (vetar odnosi sa pepelišta preko milion tona pepela godišnje). Pored toga, naselje Kanal spada u naselje sa siromašnijom, većinom romskom populacijom, što dodatno otežava prodaju plačeva na ovom području.

Sa druge strane, pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije, obaveza vlasnika zemljišta pre izvođenja bilo kakvih građevinskih radova (poput nasipanja i/ili nivelacije zemljišta)  je da plate konverziju zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Jedini  način da se izbegne plaćanje konverzija zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko je da se nastavi sa korišćenjem poljoprivrednog zemljišta, bez obzira na to što se nalazi na gradskom području. Ovo je sve detaljno definisano Zakonom o poljoprivrednom zemljištu” u kome piše da je „poljoprivredno zemljište, koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište, koristi se za poljoprivrednu proizvodnju sve do privođenja planiranoj nameni, tj. do početka gradnje kada se mora promeniti njegova namena i platiti naknada za to. 

Naknada za promenu namene zemljišta na neodređeno vreme ne može biti viša od 1500€ u dinarskoj protivvrednosti  po jednom hektaru, osim na poljoprivredenom zemljištu prve i druge klase.  Ukoliko su njive I ili II klase, plaća se iznos od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta”.

Iz prethodno navedenog, očigledno je da postoji dogovor između privatnih vlasnika parcela oivičenih ulicama Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića i čelnika GO Kostolac, kako bi vlasnici zemljišta svoje zemljište što lakše izbacili na tržište građevinskog zemljišta. Njima  su čelnici GO Kostolac, a  o trošku svih građana GO Kostolac, izvršili nasipanje i  nivelaciju zemljišta kako bi ga lakše prodali kao građevinsko.

Pored toga, nasipanjem i nivelacijom zemljišta od strane GO Kostolac, izbegnuto je pitanje plaćanje naknade za koverziju zemljišta za privatne vlasnike parcela, zato što nisu oni sami otpočinjali građevinske radove već nepoznata lica. Pored toga, izbegnuto je plaćanje  većih godišnjih poreza na građevinsko zemljište, čime su oštetili budžet Grada Požarevca i GO Kostolac u više  navrata.

Dobri rezultati nove tehnologije instalirane u TE Kostolac B1 – Drmno

Na konfereciji za štampu Privrednog Društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ doo održanoj  17.3.2015. , prezentovani su, između ostalog,  i rezultati eksploatacije revitalizovanog bloka Termoelektrane Kostolac B1 – Drmno.

Termoelektrana Kostolac B – Drmno

Revitalizovani blok TE Kostolac B₁ nalazi se još uvek u fazi ispitivanja i trenutno kontinualno proizvodi nešto iznad 340 MV, uz emisiju azotnih oksida NOx 165 mg/m³, što je znatno bolje od ugovorom utvrđene vrednosti, koja je morala biti ispod 200 mg/m³ NOx.

Grafikon rada remontovanog bolka TE B1

Kako bi se došlo do garantovanih 350 MW,  ostalo je još da se izvede kalibracija mlinova za usitnjavanje uglja. Izvođači radova,  HITACHI, FEROMONT  i MINEL su u fazi vršenja priprema za ispitivanje granulacije uglja, koja bi bila efikasno spaljivana u novom kotlu. Samo ispitivanje zakazano je  za 25.3.2015.

Remontovani blok TE B1 Kostolac

 

Revitalizovani blok TE Kostolac B₁  će se u daljoj ekploataciji u mnogome razlikovati  od  eksplatacije TE Kostolac B₂, što će stvoriti i poboljšanje eksploatacije uglja. Njegovom eksplatacijom u narednom periodu, stvorena je veća potreba za kontinuiranom proizvodnjom  hogenizovanog uglja (uglja istog  kvaliteta) kako bi revitalizovani blok TE Kostolac B₁ mogao da dostigne projektovani kapacitet.

 

Površinski kop Drmno

Poboljšati korišćenje IPA fondova

Srbija i druge zemlje kandidati za članstvo u EU izloženi su riziku da dobiju manje novca iz pretpristupnih fondova ako ne budu povećali kapacitet da novac iskoriste na pravi način, ukazao je 11. marta ekspert za fondove EU Ognjen Mirić. U osnovne probleme Srbije, ali i drugih zemalja regiona, ubrojao je manjak stručnjaka, nepostojanje strategije za zadržavanje kadrova, ali i nedostatak projekata. Na dnevnom redu 10. konferencije odbora za evropske integracije Jugoistočne Evrope bila je i energetika, a stručnjak za energetsku politiku Aleksandar Macura procenio je da će Srbiji trebati do 2,8 milijardi evra za usklađivanje sa Evropskom direktivom o industrijskim emisijama.

Ognjen Mirić

Mirić, stručnjak nemačke organizacije za tehničku saradnju GIZ , rekao je da je u pretpristupnom instrumentu IPA2, koji se koristi u periodu 2014-2020. predviđena procena iskorišćenja sredstava 2017. godine. Ta procena se poklapa s početkom planiranja naredne budžetske perspektive EU za period nakon 2020. godine. „Ako ne budemo sposobni da iskoristimo sredstva na pravi način, postoji opasnost da se to negativno odrazi na iznose u narednoj perspektivi“, kazao je Mirić.
U EU se donose sedmogodišnji okvirni budžeti i sada je u toku finansijska perspektiva 2014-20 kojom je za Srbiju predviđeno 1,5 milijardi evra, odnosno malo više od 200 miliona evra godišnje.
Mirić je ukazao da je u EU već bilo inicijativa za preraspodelu budžetskih sredstava, posebno zbog krize u Ukrajini. Podsetio da fondovi IPA spadaju u budžetsku liniju Globalna Evropa, koja se koristi za spoljnu politiku, i da je u okviru budžetske linije lakše preraspodeljivati sredstva nego između njih.
Dodao je da je u tom smislu potrebno sarađivati sa Evropskim parlamentom jer se poslanici sve više uključuju u odlučivanje o budžetu.

Ne koristiti IPA za budžetsku podršku

Među problemima Srbije u korišćenju fondova su nedovoljni kapaciteti, odnosno nedovoljan broj stručnjaka u administraciji i politika zadržavanja kadrova, kao i nedovoljan broj spremnih projekata, kazao je Mirić, stručnjak GIZ-a. „Uvek postoji rizik da sredstva ostanu neprogramirana“, kazao je on.
Dodao je da postoji rizik od neiskorišćenosti sredstava nakon prebacivanja odgovornosti za sprovođenje procedura za trošenje novca na vlasti Srbije kroz decentralizovani sistem koji je 2014. usvojen i u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji. To se, kako je rekao, dogodilo Turskoj.
Mirić je ukazao da je jedna od novina u IPA2 mogućnost da se novac iskoristi kao sektorska budžetska pomoć, i da je Srbija predvidela značajna sredstva za tu namenu, ali da to ne treba previse koristiti. „Postoji rizik da, ukoliko sektorska budžetska pomoć postane model (korišćenja IPA fondova), odskačemo od prakse zemalja članica (koje novac koriste projektno). Time se ne pripremamo za pristupanje, odnosno korišćenje sturkturnih fondova nakon pristupanja“, rekao je Mirić. Dodao je da je korišćenje dela pretpristupnih fondova kao sektorske budžetske pomoći opravdano samo kada se to radi sa jasnim reformskim ciljem, odnosno jasnim planom i ciljevima, a ne za rešavanje tekućih problema.

Ne subvencionisati račune, već peći

Ekspert za energetsku politiku Aleksandar Macura ukazao je da je potrebna promena u načinu finansiranja značajnih stavki u energetici, kako u Srbiji tako i u regionu. Parlamenti bi, kako je naveo, u ovom domenu trebalo više da se uključe budući da je reč o oblasti koja je značajna za celo društvo, a iziskuje i velike iznose novca.
Predložio je da se razmotri mogućnost da država građanima pruži pomoć za zamenu uređaja za sagorevanje drveta kao efikasan način da im se omogući da zadovolje potrebe za energijom. „Subvencije (za plaćanje energije) zasnovane na prihodima su se pokazale kao neefikasne u teoriji i praksi. Ponavljanje istog pristupa ništa neće promeniti“, istakao je Macura.
Istakao je da to ne bi u potpunosti isključilo potrebu za subvencijama, a u njegovoj prezentaciji navodi se da su uštede koje bi se tako po domaćinstvu ostvarile godišnje za oko 50 odsto veće od subvencija koje se daju domaćinstvima za pokrivanje računa za energiju.
Istakao je da je u Srbiji, kao i u drugim zemljama regiona, biomasa rasprostranjena u potrošnji energije i da učestvuje sa 11,6% u Srbiji, a u nekim zemljama i više poput Bosne i Hercegovine sa 20,6 odsto, ali da je uglavnom reč o sagorevanju drveta na veoma jednostavnim uređajima koji nisu efikasni i zagađuju.
Dodao je da nije nužno loše koristiti drva kao energent, ali da je tip uređaja veoma značajan.

Uključiti parlament u odlučivanje

Aleksandar Macura

Macura je rekao bi parlamenti trebalo da se uključe u donošenje odluka u vezi sa energetikom budući da je reč o pitanjima koja se odnose na veliki broj ljudi, utiču na društvo i zdravlje i uključuju trošenje velikih iznosa novca.
Kako je rekao, potrebno je osmisliti i drugačiji način za finansiranje distributivnih mreža za struju, budući da to nije moguće iz cene struje, posebno u ruralnim i drugim manje naseljenim područjima gde je mala potrošnja u odnosu na dužinu distributivne mreže. On je ukazao da će region imati i velike troškove za usaglašavanje sa evropskom direktivom o industrijskim emisijama čiji cilj je da se smanji zagađenje.
Za Srbiju je troškove procenio na između 640 miliona evra do 2,8 miliajrdi u zavisnosti od standarda za koje se opredeli, za Makedoniju do 1,4 milijarde, BiH do 947 miliona evra, Kosovo do 545 miliona, a Crnu Goru do 370 miliona evra.
Podsetio je i da je korisno usklađivati se sa takvim propisima i sa fiansijskog stanovišta, budućid as eu procenjeni zdravstveni troškovi zagađenja azotnim oksidima, sumpor dioksidom u česticama u 2014. iznosili 3,5 milijardi evra u Srbiji.
Na konferenciji o regionalnoj saradnji 10. i 11. marta učestvovali su čelnici odbora za evropske integracije skupština zemalja Jugoistočne Evrope, kao i Turske, Letonije, Hrvatske, predstavnici Regionalnog saveta za saradnju iz Sarajeva, nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, Fondacije Fridrih Ebert i Vestminsterke fondacije za demokratiju.

Izvor :EuroAktiv

Da li Kostolčani imaju adekvatnu protivpožarnu zaštitu?

Požar u Kostolcu, u stanu koji se nalazi na trećem spratu, u zgradi Trg Bratstva jedinstva 3.

U subotu, 14.02.2015 godine, oko 16h, dogodio se požar u Kostolcu u stanu koji se nalazi na trećem spratu, u zgradi Trg Bratstva jedinstva 3.

Kako nezvanično saznajemo, požar je izbio u stanu penzionisanog nastavnika Lazić Dragana, usled neopreznog rukovanja svećom.

Iako je požar izbio na samo nekoliko stotina metara od „vatrogasne stanice“ u Kostolcu, vatrogasci su imali dosta problema oko prilaska vozilom mestu gašenja požara, kao i pri samom gašenju.

Tačnije, pripadnici vatrogasne jedinice PD „TE-KO Kostolac“ doo, koji su prvi izašli na teren, morali su se, uz pomoć građana „probijati kroz špalir“ parkiranih vozila, kako bi se približili zgradi u kojoj je bio požar. Sledeći problem je usledio zbog loše tehničke opremljenosti samih „kostolačkih vatrogasaca“, što im je omogućilo gašenje požara samo sa spoljne strane.

Posle dvadesetak minuta, došla su u pomoć dva vatrogasna vozila sa posadama vatrogasne jedinice MUP-a iz Požarevca. Oni su zajedničkim naporima uspeli da ugase požar tek posle više od sat vremena.
Ovako dugo trajanje gašenja požara imalo je za posledicu veliku materijalnu štetu, kako u stanu koji je u potpunosti izgoreo, tako i u stanovima okolnih stanara.

Na sreću, u ovom požaru nije bilo žrtava, ali je jedan sugrađanin hospitalizovan usled „trovanja dimom“.

Ono što je ovaj požar pokazao je da i posle više od decenije (tačnije gotovo petnest godina od požara u zgradama pod nazivom „Crne Udovice“), Kostolčani koji žive u objektima kolektivnog stanovanja – zgradama, nisu sigurni da će nadležne službe moći brzo i efikasno delovati usled požara.

lokalna samouprava, iako je u njenoj nadležnosti, već petnest godina nije ništa uradila povodom arhitektonskih i drugih barijera koje onemogućavaju adekvatan prilazak vatrogasnim jedinicama mestu požara, iako su one regulisane planskom dokumentacijom.

Takođe, lokalna samourava ( a od pre dve godine i Gradska Opština Kostolac) za petnaest godina još uvek nije ništa uradila po pitanju da Kostolac dobije adekvatnu protivpožarnu zaštitu, profesionalnu vatrogasnu jedinicu u sastavu MUP-a, koja bi bila prilagođena delovanju u gradskim uslovima (vozila sa visokim merdevinama ili kranom za gašenje požara na visini,…).

Iz svega ovoga proizilazi da protivpožarna bezbednost više od 15000 građana GO Kostolac zavisi od aktivnosti vatrogasne jedinice PD „TE-KO Kostolac“ doo, na čemu smo im veoma zahvalni.
Problem je u tome što je ova jedinica namenjenja protivpožarnoj zaštiti EPS-ovih postrojenja!

Šta će se dogoditi ukoliko ona bude zauzeta svojim primarnim zadacima?!

REAKCIJA STRUKE „BIRN-ov tekst u dobrom pravcu „

Jula 2014 je objavljeno da je dobijen kredit od Svetske banke od 200 miliona evra  I to za sanacuju Kolubare 50 I uvoz uglja 150 miliona što se pominje I u ovom zadnjem tekstu od 16.01.15 Nezna se na osnovu kog projekta je raspisan tender za ispumpavanje I dali je to bio projekat samo za ispumpavanje ili za kompletnu sanaciju. To su formalno pravne stvari koje nebi komentarisao jer je BIRN na putu da to istraži I mislim da će uspeti.

Suština  je da  angažovanja  naše I rumunske firme nije trebala jer je Kolubara počela odmah sam da ispumpava kop Veliki Crljeni zapremine 20 miliona kubika vode sa pumpama koje je imala ili dobila I do avgosta ispumpala kop Veliki Crljeni koji je počeo sa radom. Kolubara jedina ima reference za ispumpavanje vode iz kopa jer to radi stalno u okviru proizvodnje, Za ova pumpanja nisu korišćene pumpe iz termoelektrane Kolubara I TENT a sa blokova koji nisu radili jer nije bilo uglja .Da su korišćene I te pumpe kop V.Crljeni bi se brže ispumpa ,uhodala bi se tehnika pumpanja I moglo je početkom juna da se pređe na pumpanje kopa Tamnava zapremine 180 miliona kubika vode . Za  brže ispumpavanje mogle su de se kupe pogodne pumpe I cevovodi I ceo posao izvedu rudari iz Kolubare koji su ostali bez posla , oko 2000 radnika. Remont bagera, transportera I ostale oprme je važniji posao u sanaciji od poplave I to određuje tempo sanacije. Sad je pusten u pogon na Tamnavi jedan bager na uglju I jedan na jalovini a bilo je 8 bagera u pogonu. Kad će se uključiti ostali da bi se proizvodnja uglja vratila na prvobitnu I koliko će koštati.  Tender za ispumpavanje nije ni trebao a urađen je očigledno loše I tehnički I formalno pravno I skupo.

Ovde je izostao korektan inženjerski posao na planiranju, projektovanju I izvođenju sanacije a mogli su da ga izvedu inženjeri EPS a ali oni nisu hteli da se bore za svoj posao  jer  je bilo lakše da manje rade za dobre plate I ne zameraju se  pa je tako inženjerski  esnaf  marginalizovan uz nepotrebna  zaduženja I nerad.

Zadnjih meseci su advokati u štrajku jer im je oduzet deo posla koji  treba da rade notari ali su upornim pritiskom advokati  na putu da povrate poslove I sačuvaju ugled profesije. Sa inženjerima nije tako a jedino naši inženjeri mogu da pokrenu obimniju domaću proizvodnju I povećaju zaposlenost  I treba da rade u početku besplatne predlog projekta sa angažovanjem radnika EPS, kojih ima dosta nezaposlenih a u cilju uštede energije I poboljšanja zaštite životne sredine I ostalih aktivnosti. Inženjerska je bruka da neko odnese tolike pare a mi sedimo , gledamo I ćutimo.

Uvoz  uglja po  nabavnoj ceni od 38 evra po toni I 26 evra po toni za prevoz je je dosta skup jer ako je ugalj nešto bolji od kolubarskog može se proizvesti  jedan megavat sat od tone uglja pa megavat sat košta 64 evra što je visoka cena  ne računajući proizvodne troškove.

Miroljub Stanković dipl. ing. u penziji

Zašto su BIRN-ovi novinari poluistininama na sebe navukli medijsku hajku

Prethodnih dana,  tekst novinarske nevladine organizacije BIRN,  podigao je veliku prašinu u našem (ne)demokratskom društvu u kome još uvek (ne)vladaju osnovna ljudska prava, među kojima i pravo na slobodu izražavanja.

Na novinare su se ostrvili pored političara  (u čije poslove spadaju i ostvarivanja demokratskog društva  i razvoj komunikacije među građanima)  i druge kolege novinari koji na mekši ili oštriji način pomažu  „političare na vlasti“ već decenijama, očekujući poneko „parče kolača iz nihovog tanjira“.

Sa druge strane tu su novinari i udruženja koja više impulsivno i po difoltu reaguju na reakcije prvih i staju u zaštitu novinara bez obzira na „greške“ koje su novinari napravili. Oni u velikom broju slučajeva i ne vide pogreške koje su u napadnutom tekstu učinili novinari –autori teksta (osim ukoliko nisu specijalizovani – prate pojedine oblasti), tako da reakcija istih ostaje na „brisanju  pljuvačke“ na i onako srozanoj novinarskoj profesiji.

U celoj ovoj cirkuskoj predstavi koja se u Srbiji odvija već decenijama, a koja je ovoga puta dobila i međunarodne konotacije, jedini koji su ostali uskraćeni su čitaoci – zainteresovana javnost, zbog kojih i postoji NAŠA PROFESIJA.  Oni sami ostaju u tami, izmaglici,… jer ne znaju kome da veruju.

Ovo se dešava iz razloga što se čitaoci u Srbiji veoma često osećaju poput antičkih moreplovaca, koji prolaze između Scile i Haridbe. Sa jedne strane su „nezavisini mediji“ sa nedorečenim,  netačnim ili polutačnim informacijama  koji se bave  tzv. novinarskim istraživačkim radom, dok su sa druge strane zvanični meinstrim mediji, čija je uređivačka politika uslovljena direknim davanjem novca iz budžeta ili indireknim putem preko politike oglašivača.

Iskreno rečeno, ovaj tekst i pišem samo zbog mog komšije – suseda, „zbunjenog“ čitaoca koji svakodnevno „bistri“ politiku, informisanom samo preko medijskih priloga koji svakodnevno stvaraju samo buru u njegovoj glavi, terajući ga da se što dalje povuče u apatiju i ne učestvuje u javnom životu društva oko sebe.

Što se tiče edukacije kolega novinara,  od toga sam odavno digao ruke jer su oni veoma često „stariji i iskusniji“ i rade ili su radili po beogradskim redakcijama, te su samim tim postali „bezgrešni“. Iako njihovi tekstovi koji imaju veze sa poljima izgradnje, ekologije, tehnologije,…. imaju i do 90% teške greške i ne odgovaraju realnosti.

Ovo važi za sve- kako istraživačke tako i meinstrim medije.

 Ali „novinarskom“ egu to je nemoguće dokazati!!!!   

Stoga počinjemo sa analizom BIRN-ovog teksta,  „Ispumpavavanje kopa i budžeta“  (objavljenog na strani http://www.javno.rs/istrazivanja/ispumpavanje-kopa-i-budzeta ).

1.Nepoznavanje tehnologije rudarske proizvodnje

Prva među velikim brojem pogreški koju su počinile kolege iz BIRN-a je što su  su napali nadležne u EPS-u i Vladi Republike Srbije, zato što je postupak ispumpavanja vode iz Površinskog Kopa Tamnava –zapadno polje, otpočeo tek kroz sedam meseci, a ne odmah po okončanju poplava.

Samim ovakvim startom teksta vidi se da novinari BIRN-a ne poznaju tematiku o kojoj žele da pišu. Oni  smatraju da je tehnologija ispumpavanja vode iz površinskog kopa poput tehnologije pretakanja vode iz jednog suda u drugi, gde putem mreže creva, cevi i pumpi samo prebacijemo vodu iz jednog prostora u drugi.

Ovakvo gledanje na stvari je laički ispravno, ali laici ne rade na kopovima, već profesinalni inženjeri. Oni znaju da je samim tim što im je ušla voda u površinski kop , ona delimično poremetila morfologiju zemljišta, možda i aktivirala pojedina klizišta. Zbog toga je i zakonom obavezno da se u površinskom kopu ( koga još nazivaju i putajućom rupom) pre svake aktivnosti uradi glavni ili dopunski projekat, u kome će biti opisano kako i na koji način će se neka aktivnost uradi – ovoga puta ispumpati voda iz kopa.

 Za  izradu ovakvog projekta, bez obzira na hitnost, potrebno je vreme!

Sledeću grešku na koju nailazimo je pitanje projekta. Projekte u Republici Srbiji mogu raditi samo preduzeća, instituti i fakulteti koje imaju licencu dobijenu od strane nadležnog ministarstva. Shodno tome, isti su i odgovorni ukoliko nešto sa njihovim projektom krene naopako.

Tako kompanija „VAN-HEK“  nije mogla da učestvuje u ovom segmentu posla i ako sigurno poseduje znanje ali ne i licencu. Oni su mogli davati sugestije na koji način će se projekat uraditi, ali glavna odluka o njihovom sprovođenju je na samom projektantu.

Tu dolazimo do sledeće pogreške koje su uradili BIRN-ovi novinari, a to je da po našim standardima investitor, projektant i izvođač radova moraju biti odvojena pravna lica koja će, u slučaju problema nastalih pri izvođenju projekta, biti odgovorni svako za svoj deo posla.

Tako da, i kada bi kompanija „VAN-HEK“ uradila porojekat ispumpavanja, ona ne bi mogla biti i izvršilac ovog projekta. Što je još jedan važan ograničavajući faktor za učešće ove firme u ispumpavanju vode iz PK “Tamnava“.

U daljem tektu zadržao bih se još malo na jednom detalju vezanom za projekte ( bez kojih je nemoguće raditi), koji mi prosto bode oči, a koji su kolege iz BIRN-a previdele.

To je   poređenje kupovine strujomera po hitnom postupku i ispumpavanje vode iz površinskog kopa.

Prosto mi je neshvatljivo da  kolege nisu shvatile da strujomeri nastradali u poplavi nisu ništa drugo do rezervni delovi, poput gume za automobil. Njihovo naručivanje je veoma prosto jer, poput gume na automobilu, oni imaju svoje specifikacije koje su već utvrđene projektom (u ovom slučaju snabdevanja električnom energijom). Tako, u svakom trenutku, nadležni mogu veoma lako da reaguju i izvrše zamenu istih.

Sa druge strane, poplave i ručevi (aktiviranje klizišta) se dešavaju veoma retko na površinskim kopovima. Kada se dese, oni u mnogome menjaju stanje na površinskom kopu i tehnologiju proizvodnje, što iziskuje novu projektnu dokumentaciju. Što opet dovodi do smanjenja proizvodnje,….

Iz ovih razloga se u bivšoj SFRJ vodilo veoma mnogo računa o poštovanju tehnoloških procesa, naročito u rudarstvu. Tako, kada bi se desio neki alcident u rudniku, a zašta nadležni inspektor utvrdi da je nastao usled ljudskog faktora, sudija veoma lako i brzo  izriče veoma visoke kazne čitavom lancu odgovornih osoba, koji nekada seže i  do samih projektanata. ( https://www.scribd.com/doc/116311108/ARHUSKA-KONVENCIJA-KAO-FAKTOR-SMANJENJA-RIZIKA-OD-AKCIDENTNIH-DOGA%C4%90AJA-U-PRIVREDI )

2. Tender

Sam tender, kojim se izvršava neki projekat, raspisuje se na osnovu projektne dokumentacije. U najboljem slučaju to bi trebao biti Glavni projekat u kome se između osnalog nalaze svi detalji izvođenja projekta kao i okvirna cena izvršavanja projekta. U njemu su tačno raspoređene etape projekta sa vremenskim ograničenjima, na osnovu čega se vrši kontrola izvođača radova od nadležnog nadzora (koji može biti sam investitor kod manjih projekata ili posebno pravno lice kod većih). Na osovu ispunjavanja etapa navedenih u projektu, investitor plaća ili kažnjava vršioca radova.

Upravo iz prethodno navedenih  razloga, u Srbiji se veoma često zbog „hitnosti“ raspisuje  tender na osnovu idejnog projekta. Za razliku od predhodnog, ovaj projekat možemo nazvati i kao uređeni spisak želja, koji kao i svaki spisak želja  često dovodi do problema u realizaciji samog projekta. Rešavanje problema na koje investitor i izvođač radova imaju prilikom realizacaije problema na osnovu tendera zasnovanom na osnovu idejnog  projekta obično se rešavaju  „ u hodu“  raznoraznim aneksima ugovora, kada izvođač bude upoznat sa glavnim projektom.

Ono što je važno kod primene idejnog projekta u tenderima je da  obrađivač  idejnog projekta (osoba koja ga je napisala ) nije odgovorna za njegovu tačnost. Samim tim i za prenciznost dokumenta u materjalno-tehnološko-finansiskom smislu.

U svakom smislu, ozbiljan investitor mora imati projektnu dokumentaciju prilikom zahteva novca od banke na osnovu koje će banka znati da li će odobriti kredit za finansiranje  projekta. Takođe će banka znati tačno  kada će i koliko uložiti sredstava za realizaciju odobrenog  projekta  – čime i ona vrši kontrolu projekta.

U ovom slučaju,  Svetska Banka se pojavila kao „odgovoran  finansijer projekta“  koji (donekle) vodi računa o potražiocu, koji baš i nije poznat po svojoj odgovornosti. Oni zajedno raspisuju tender na kome pobeđuje  kompanija prema uslovima ispisanim u projektu.

U ovom delu, pre problematizovanja samog pobednika tendera, dodao bih jednu činjenicu, koju su novinari BIRN-a izgubili iz vida.

Ukoliko je projektna dokumentacija dobr i glavni projekat detaljno urađen, svaka  obučena i licencirana  osoba, sa malo iskustva može da izvrši projekat. Nadzor nad izvršiocem vrši nadzorni organ, a na osnovu projekta. Tako da i teza vezana sa iskustvom firme koja je pobedila na tendru  takođe pada u vodu.

3. Pobednik na tenderu

Sada dolazimo do dela koji su kolege iz BIRN-a veoma nespretno problematizovali, jer nisu imali osnovna znanja o strukturi EPS-a i drugih opovezanih javnih preduzeća, koja su bila do skora u sastavu EPS-a.

Ono što se oni nisu pitali  a trebali su, je „Kako to da je konzorcijum predvođen Južnom Bačkom  dobio posao ispumpavanja PK“Tamnava“ –zapadno polje, a nije ga dobila neka od EPS-ovih izdvojnenih preduzeća koja se bavi ovim poslom?“

Ovo pitanje bi u mnogome rešio problem pred kojim se našla BIRN-ova redakcija. Naime, u EPS-u su do izdvajanja postojala preduzeća koja su se decenijama bavila ispumpavanjem vode iz površinskih kopova.  Jedno od takvih preduzeća je i „GEORAD“ iz Kostolca.

Iako je ovo preduzeće u prethodnom periodu dosta devastirano , ono još uvek veoma efikasno štiti PK „Drmno“ od podzemnih voda , što je bila jedna od glavnih uloga od samog njegovog nastanka. Ali isto ovo preduzeće, koje je neophodno u radu PK „Drmno“ i nekada je bilo sastavni deo EPS-ove kompanije u Kostolcu, danas odlazi na tender.

Da li se tu krije problem? Da budućem kupcu preduzeće ne bude suviše skupo? Ili da se pokaže neophodnost takvih preduzeća koja su političkom odlukom izdvojena iz EPS-a kako bi se druga privredna društva ugurala?

To su sve pitanja koje BIRN-ovi novinari nisu postavili, a mogli su.

Ali zato su svojim ošljarenjem doveli u pitanje kredibilitet istraživačkog novinarstva u Srbiji kod „zbunjenih“ čitalaca. Jer u istinu, ostale i ne interesuju egzantne informacije iz ove zemlje.

Dok „birokrate“ iz Evropske Unije interesuje da li su naši političari ispunili standarde ili nisu – kako bi ušli u klub EU.