REAKCIJA STRUKE „BIRN-ov tekst u dobrom pravcu „

Jula 2014 je objavljeno da je dobijen kredit od Svetske banke od 200 miliona evra  I to za sanacuju Kolubare 50 I uvoz uglja 150 miliona što se pominje I u ovom zadnjem tekstu od 16.01.15 Nezna se na osnovu kog projekta je raspisan tender za ispumpavanje I dali je to bio projekat samo za ispumpavanje ili za kompletnu sanaciju. To su formalno pravne stvari koje nebi komentarisao jer je BIRN na putu da to istraži I mislim da će uspeti.

Suština  je da  angažovanja  naše I rumunske firme nije trebala jer je Kolubara počela odmah sam da ispumpava kop Veliki Crljeni zapremine 20 miliona kubika vode sa pumpama koje je imala ili dobila I do avgosta ispumpala kop Veliki Crljeni koji je počeo sa radom. Kolubara jedina ima reference za ispumpavanje vode iz kopa jer to radi stalno u okviru proizvodnje, Za ova pumpanja nisu korišćene pumpe iz termoelektrane Kolubara I TENT a sa blokova koji nisu radili jer nije bilo uglja .Da su korišćene I te pumpe kop V.Crljeni bi se brže ispumpa ,uhodala bi se tehnika pumpanja I moglo je početkom juna da se pređe na pumpanje kopa Tamnava zapremine 180 miliona kubika vode . Za  brže ispumpavanje mogle su de se kupe pogodne pumpe I cevovodi I ceo posao izvedu rudari iz Kolubare koji su ostali bez posla , oko 2000 radnika. Remont bagera, transportera I ostale oprme je važniji posao u sanaciji od poplave I to određuje tempo sanacije. Sad je pusten u pogon na Tamnavi jedan bager na uglju I jedan na jalovini a bilo je 8 bagera u pogonu. Kad će se uključiti ostali da bi se proizvodnja uglja vratila na prvobitnu I koliko će koštati.  Tender za ispumpavanje nije ni trebao a urađen je očigledno loše I tehnički I formalno pravno I skupo.

Ovde je izostao korektan inženjerski posao na planiranju, projektovanju I izvođenju sanacije a mogli su da ga izvedu inženjeri EPS a ali oni nisu hteli da se bore za svoj posao  jer  je bilo lakše da manje rade za dobre plate I ne zameraju se  pa je tako inženjerski  esnaf  marginalizovan uz nepotrebna  zaduženja I nerad.

Zadnjih meseci su advokati u štrajku jer im je oduzet deo posla koji  treba da rade notari ali su upornim pritiskom advokati  na putu da povrate poslove I sačuvaju ugled profesije. Sa inženjerima nije tako a jedino naši inženjeri mogu da pokrenu obimniju domaću proizvodnju I povećaju zaposlenost  I treba da rade u početku besplatne predlog projekta sa angažovanjem radnika EPS, kojih ima dosta nezaposlenih a u cilju uštede energije I poboljšanja zaštite životne sredine I ostalih aktivnosti. Inženjerska je bruka da neko odnese tolike pare a mi sedimo , gledamo I ćutimo.

Uvoz  uglja po  nabavnoj ceni od 38 evra po toni I 26 evra po toni za prevoz je je dosta skup jer ako je ugalj nešto bolji od kolubarskog može se proizvesti  jedan megavat sat od tone uglja pa megavat sat košta 64 evra što je visoka cena  ne računajući proizvodne troškove.

Miroljub Stanković dipl. ing. u penziji

Održano javno slušanje „Upravljanje industrijskim otpadom i tretman opasnog otpada u Republici Srbiji“

U Domu Narodne skupštine 1.12.2014. održano je treće javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine na kome se raspravljalo o upravljanju industrijskim otpadom i tretmanu opasnog otpada u Republici Srbiji, i čiji će zaključci biti uključeni u Beloj Knjizi O Životnoj Sredini  Republike Srbije, koja će biti objavljena u  drugoj polovini februara 2015.

Javno slušanje je otvorio predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, dr Branislav Blažić koji je skrenuo pažnju na opasnost od proizvodnje i skladištenja velikih količina industrijskog otpada i njegovog pogubnog uticaja po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Predsednik Odbora je takođe istakao značaj razvoja svesti o očuvanju zdrave životne sredine i potrebi edukacije već u predškolskom i školskom uzrastu.

predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, dr Branislav Blažić

Javno Slušanje je bilo podeljeno u dva panela, posle kojih je usledila diskusija zainteresovanih strana.

Prvi panel, posvećen radu državnih organa, otvorila je svojom prezentacijom Radmila Šerović, načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ona je ukazala na visok nivo usaglašenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim zakonima, ali da je potrebno jačanje sprovođenja zakonske regulative. Predstavnica Ministarstva navela je i da je neophodno strateško jačanje reciklažne industrije.

Načelnica je naglasila da su nadležne službe ministarstva zaduženog za životnu sredinu radile na prikupljanju podataka o otpadu koji se nalazi u preduzećima koji su u restruktuiranju i/ili sppremaju za dalju privatizaciju. Pronađeno je i da u 70 preduzeća postoji „istorijski“ opasni otpad, koji je popisan i koji će uz pomoć državnih organa Republike Srbije biti eliminisan.

Načelnica je na kraju svog izlaganja govorila o neophodnosti izgradnje postrojenja za tretman opasnog otpada, kao i  da će se nadležni u  ministarstvu svojski potruditi da se ovo postrojenje  izgradi, za razliku, kako je istaknuto,od svojih predhodnika.
Potom je  Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, predstavio učesnicima javnog slušanja „Izveštaj o upravljanju otpadom u Republici Srbiji“. On je tom prilikom  naveo podatak da se u Srbiji godišnje proizvede 8,7 miliona tona otpada, od čega 83 odsto u postrojenjima, a 17 odsto u ostalim preduzećima koja imaju obavezu izveštavanja o uticaju na životnu sredinu. Radović je rekao da su najveći zagađivači životne sredine termoenergetska postrojenja.

On je naglasio da postoje problemi i prilikom prikuplanja informacija o količinama otpada kod privrednih subjekata, te će u narednom periodu nadležni pooštriti kontrolu privrednih subjekata.
Iz Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj obratio se Slobodan Puzović koji je govorio o stanju u pogledu upravljanja otpadom u Vojvodini i naglasio da se otpad u Vojvodini ne skladišti u skladu sa zakonom. On je apelovao na ponovno uspostavljanje Fonda za životnu sredinu.
Po zavšetku prvog dela prezentacija, otpočela je diskusija, koju je otvorio Jovica Veljučić Kerčuj, predsednik NVO Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA.

Jovica Veljučić Kerčilj

On je u svom izlaganju potvrdio da su termoenergetski objekti jedni od najvećih zagađivača životne sredine, a da, sa druge strane, oni daju najplemenitiji vid energije – električnu energiju,  koja je lako dostupna   svim građanima. Međutim, građani koji žive u području gde se vrši eksploatacija mineralnih sirovina i proizvodi električna energija, imaju veoma malo koristi od te proizvodnje. Iz razloga što je njihova sudbina određena interesima političara u lokalnoj samoupravi (GO Kostolac i Grada Požarevca), EPS-a i Republičkoj Vladi. Istaknuto je da bi te institucije više trebale da rade na poboljšanju života građana na zagađenom području. Takođe je naglašeno da lokalne političare samo interesuje ekološka i rudna taksa, a ne rešavanje nagomilanih problema. Sa druge strane, EPS i republičke vlasti interesuje samo proizvodnja električne energije.

Kao primer ovakve situacije na lokalu, dao je poblem pepela, deponovanog na Srednjem Kostolačkom Ostrvu i od skora u Površinskom Kopu Ćirikovac. On je u svom obraćanju odboru naglasio da je pepeo koje proizvode kostolačke termoelektrane u početku spadao u opasan otpad, potom je na osnovu ispitivanja „instituta“ i pravne gimnastike, pepeo posta neopasan. Na kraju je pozvao predstavnike Odbora da preispitaju ovu odluku, te da pepeo posle preispitivanja može ponovo postati opasan otpad.

Nenad Nikolić

U diskusiiju se uključio i Nenad Nikolić, koordinator-stakeholder NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“, kao član ekspertskih grupa Internacionalne Komisije za Zaštitu Reke Dunav. On je izrazio neslaganje sa izveštajem Radmile Šerović, načelnice Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. On je ovo obrazložio time da je prlikom formiranja Agencije za Hemikalije, samo u Beogradu opasan otpad bio pronađen na nekoliko stotina lokacija. Zatim je izrazio sumnju u tačnost podataka sa kojima se  trenutno u nadležnom ministarstvu barata.

On je izrazio sumnje i u izgradnju prekopotrebog postrojenja za tretman opasnog otpada, iz razloga što se nije promenio stav ministarstva, koji hoće „političkom voljom“ da nametne građanima ovakvo rešenje.  Građani, upoznati sa negativnim posledicama koje donosi rešenje nametnuto „političkom voljom“ raznoraznih političara u prethodnom periodu, sa pravom reaguju negativno. Zbog toga Nikolić veruje da ni u narednom periodu neće biti ništa od izgradnje ovog postrojenja.

Potom je osporio i rad republičke Agencije za životnu sredinu, iz razloga što su njihova merenja veoma često neadekvatna i vrše se u korist zagađivača. Kao primer uzeo je rad automatske merne stanice u Kostolcu. Ona je postavljena na zemljištu lokalne samouprave GO Kostolac, i veoma brzo je pored nje napravljen parking vozila za zaposlene u GO Kostolac. Parking je finansirao EPS- PD „TE-KO Kostolac“ doo. Sa druge strane, za merenja letećih češtica, ćađi… angažovan je Zavod za javno zdravlje Požarevac, čiji aparati nemaju mogućnost kontinuiranog merenja iz sata u sat (poput automatske merne stanice),te se njihovi izeštaji prikazuju na mesečnom nivou. Tako da u slučaju akcidentnih situacija, poput podizanja pepela sa pepelišta, ne postoji ni jedno akreditovano merenje nadležnih organa. Posledica ovakvog stanja je da u Godišnjem izveštaju koji objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine stoji, da vazduh u Kostolcu spada u prvu kategoriju, poput vazduha na Zlatiboru i drugim vazdušnim banjama.

Drugi panel je bio posvećen privredi i problemima sa kojima se privreda , a posebno recikleri, susreću pri svom radu.
Učesnicima javnog slušanja obratili su se i profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Jovović, koji je prikazao podatke o upravljanju industrijskim otpadom i otpadom preduzeća u stečaju.

Potom je  Jovanka Arsić Karišić, predsednik Upravnog odbora CEDEF-a, govorila o javnosti i medijima. Ona je napomenula da mediji nisu zaiteresovani za informacije koje se tiču zaštite životne sredine, osim u slučajevima akcidenta. Istakla je da se ovakvo stanje u budućnosti treba popraviti.

Na kraju panela,  Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije i Miodrag Mitrović iz Udruženja „Hrabri čistač“, govorili su o problemima na koje nailazi reciklažna industrija i dugovanja koje Republika Srbija ima prema njima.
Kao i po završetku prethodnog panela, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine dr Branislav Blažić otvorio diskusiju, gde se između ostalih uključio i Nenad Nikolić iz NVO
„L. A. 21 za K.-O.“, koji je govorio o problemu korišćenja neadekvatnih tehnologija za rešavanje pojedinih problema sa otpadom, te je kao primer toga naveo korišćenje neadekvatne tehnologije u rešavanju problema deponovanja pepela „TE Kostolac B – Drmno“ na deponiji u PK Ćirikovac. On je tom prilikom spomenuo da nije dobro urađena planska dokumentacija, što je posledica i neadekvatne „Procene uticaja na životnu sredinu“. S tim što za razliku od planske dokumentacije, izvođači Procene uticaja na životnu sredinu ne smatraju se odgovornim ukoliko je došlo za zagađenja, a koje je posledica propusta izrađivača ovog dokumenta. Takođe je istaknuto da nadležni moraju da izjednače izrađivače i ostale koje učestvuju u lancu sa izrađivačima planske dokumentacije, te da moraju krivično odgovarati za svoj proizvod.

Naglašeno je da se mora svoriti standardizacija rešavanja nekih problema na nivou zemlje, te da za to moraju biti angažovani brojni instituti koji će proveravati različite tehnologije i u svojim javnim  prezentacijama „odbraniti“ zašto je neka tehnologija najbolja za rešavanje problema građana Republike Srbije.

Kao negativan primer neselektivnog korišćenja tehnologija ponovo se okrenuo problemu pepela, gde je naveo da se isti može koristiti u izgradnji, da za njega pstoji razvijeno tržište i da je njegova cena negde oko 60€/t. Tako bi samo izvozom pepela EPS mogao da podigne treći bolk TE Kostolac B u Drmnu, a ne da se dodatno zadužuje.

Javno slušanje održano je uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)/Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine Republike Srbije“.

 

NEDELJA PROSTORNIH PLANOVA

Protekla nedelja na teritoriji Grada Požarevca, je protekla u znaku  prostornog planiranja. U utorak,  21. februara, u skupštinskoj sali  zgrade načelstva u Požarevcu, održana je završna konferencija za štampu povodom projekta „Exchange 3“, koju finansira Evropska Unija, a tehnički sprovodi SKGO (stalna konferencija gradova i opština).

U okviru ovog projekta, Grad Požarevac je zajedno sa partnerskim opštinama – Velikom Planom, Kučevom i Petrovcem na Mlavi, aplicirao sa projektom „Prostorno i urbanističko planiranje za budućnost. Vrednost projekta, za koju su aplicirali, iznosi 350 000€, od čega je EU donirala 300 000€ za njegovo ostvarenje, dok su ostatak uložile same lokalne samouprave prema vrednostima projekta.

Andrew Heady, Miodrag Milosavljević, Manuela Ivanović

Što se tiče samog Grada Požarevca, cilj projekta bilo je, između ostalog, izrada planske dokumentacije, tačnije Prostornog plana Grada Požarevca.  Sam projekat trajao je 17 meseci i, prema podnesenom izveštaju predstavnika loklane samouprave, pre svega gradonačelnika Milodraga Milosavljevića i menadžera projekta, Manuele Ivanović, sve je prošlo u skladu sa pozitivnom zakonskom regulativom Republike Srbije, što su potvrdili i kasniji prezenteri projektantskih kuća.

Ovo je bila veoma interesantna izjava svih zaduženih za realizaciju ovog projekta, jer u samoj realizaciji nije bila uključena zainteresovana javnost (osim političkih partija, EPS-a i „stručnih tela“ lokalnih samouprava GO Kostolac i Grada Požarevca), iako joj je to pozitivno zakonodavstvo Republike Srbije omogućilo  implicitno kroz  Zakon o ratifikaciji konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (poznatiji pod nazivom Arhuska konvencija), a eksplicitno Zakonom o srtateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Upravo iz tog razloga upitao sam, po završetku konferencije za štampu, menadžera projekta, Manuelu Ivanović, zašto u projektu nije ispoštovana zakonska regulativa Republike Srbije? Ona je odgovorila da ne zna i da se, za propuste vezane za stratešku procenu (bez koje prostorni plan nije kompletni dokument), obratim nadležnim projektantskim agencijama koje su poslove dobile na tenderu.

Potom sam isto pitanje postavio predstavniku Delegacije EU u Srbiji, Andrew Headey, koji je bio veoma iznenađen mojim pitanjem, ali je ubrzo odgovorio da će kancelarija Delegacije EU u R. Srbiji izvršiti reviziju ovog projekta, i ukoliko uoči da nisu ispoštovane pravne norme Republike Srbije povući novac kojim su učestvovale u finansiranju projekta (da potsetim 300 000€).

Sutradan, 22. februara, nastavljene su aktivnosti čelnika Grada Požarevca vezane za promociju prostornog plana Grada Požarevca, ali  ovoga puta kroz organizovanje Javne rasprave o Prostornom Planu Grada Požarevca. Ovoga puta pridružila im se Republička agencija za Prostorno planiranje Republike Srbije, koja je htela da iskoristi trenutak kako bi izvršila javnu raspravu o Prostornom planu posebne namene Kostolačkog ugljenog basena. Javna prezentacija ova dva prostorna plana održana je u maloj sali Doma kulture u Požarevcu, a vršili su je planeri iz Instituta za Arhitekturu Urbanizam Srbije (IAUS), koji su 2000 godine uradili i predhodni Prostorni plan posebne namene Kostolačko – Kovinskog ugljenog basena, a koji nije usvojen (!) tako da su kompanije EPS-a u Kostolačkom ugljenom basenu, radile po Prostornom planu posebne namene iz prošlog veka (mislim iz 1988.)

Đorđe Milić, Dr. Nenad Spasić - IAUS, Milan Ranković ptrdsednik komisije Grarada Požarevca.

U startu je bila veoma interesantna ideja organizatora javne rasprave, da ova dva veoma preglomazna plana budu prezentovana u jednom dahu od strane (istih) planera, očigledno kako bi se stvorila zbunjenost tom prilikom kod zainteresovanih građana, jer isti ne bi imali uvid o kojem se planu od ova dva radi.  A kako ova dva plana imaju različite datume za reakcije zainteresovane javnosti (Prostorni plan posebne namene Kostolačkog ugljenog basena do 6. marta, a Prostorni plan Grada Požarevca do 23. marta). Uz to, prezentacija je vršena u pre podnevnim satima, kada je većina građana bila na poslu.

Na samom početku prezentacije, Đorđe Milić, zamenik direktora  Republičke agencije  za Prostorno Planiranje, koji je ovom prilikom imao ulogu i predsednika komisije za obavljane postupka vezanih za Prostorni plan posebne namene Kostolačkog ugljenog basena, izjavio je kako je oglas za „Javnu raspravu za Prostorni plan posebne namene Kostolačkog ugljenog basena objavljen samo u listu  „Politika“ što je u startu protivno zakonskim odredbama Rebublike Srbije, jer je morao biti objavljen i u lokalnim medijima.  Zatim se samo nastavilo kršenje pozitivnih zakona Republike Srbije,…

Iako su planovi u medijima i na konferencijama od strane nadležnih, predstavljeni tako da su stvoreni u skladu sa održivim razvojem, kao i u skladu sa energetskim, prirodnim i drugim potencijalima kako bi se u najvećoj meri zadovoljile potrebe građana, oni su njihova totalna suprotnost.

Sami prostorni planovi: Grada Požarevca i Kostolačkog ugljenog basena su koncipirani tako da Kostolac sa zaleđem postaje još veće „slepo crevo“, a celokupna industrija Kostolca se vrti oko EPS-ovih kompanija. Tako sprovedenom politikom, Kostolac, radi interesa EPS-a (i nekih snaga otuđenih moći) ostaje bez investicija vrednih  u startu oko 350 miliona evra (koje im je obezbzbedila NVO „Lokana Agenda 21 za Kostolac – OPŠTINA“ tokom decenije rada ), a koje bi bile uložene u pristanište na Dunavu, modernu robnu luku, modernu marinu, saobraćajni koridor za masivni transport ka koridoru 10 (autoputu) i ostalu prateću infrastrukturu (što je od iste organizacije bilo prezentovano još 2005. na poslovnoj konferenciji Podunavskih zemalja DBRC 5) . Ono što je najvažnije, ovi projekti bi stvarno u narednom periodu stvorili nekoliko hiljada novih stalnih radnih mesta kao na svakom velikom saobraćajnom čvorištu.

Što se samog Požarevca tiče, jedini problem na koji su ukazali „stručnjaci“ iz lokalne samouprave, bio je u tome što im  Prostornim planom nije omogućen razvoj saobraćajne infrastrukture od „budućeg“ mosta na Dunavu, ka koridoru 10 (što je u skladu sa potrebom italijanskih privrednika u Rumuniji), a koji bi trebalo da bude deo spoja koridora 4 i 10.

I na kraju, dodao bih još jedno veoma zabrinjavajuće zapažanje  celokupnog  procesa izrade planske dokumentacije koju vrši Republička Agencije za Prostorno planiranje. Ona je  prema izjavi pomoćnika direktora Đorđa Milića, u predhodnom periodu izradila 40 dokumenata – prostornih planova po istom postupku problematičnog karaktera, kao što je radila i u ovoj prilici. Samim tim otvorila je pitanje validnosti ovih dokumenata, zajedno sa Prostornim planom Republike Srbije, koji sigurno spada među njima.

Da li su zaista naši zaposleni na odgovornim funkacijama u administraciji toliko nemarni i bahati?

Dobra strana u svemu ovome je što je uključena Delegacija EU u Republici Srbiji, tako da će bahatost naših politikanata očigledno ponovo morati da se koriguje i ispravljati preko ove, nama značajne institucije.