Ekološki, Socijalni, Upravljački Sistem (ESG)

ili

ogledalo funkcionisanja preduzeća u vanekonomskim kriznim situacijama

Uprkos dugovremenskom postojanju ESG, veoma mali broj samih privrednika i finansijskih eksperata razumeju razloge zašto je ESG dobar i potreban njihovom preduzeću ili finansijskoj instituciji, u smislu i cilju što boljeg plasmana u novom svetskom ekonomskom sistemu.
To se dešava zbog toga što je u realnosti plasirana priča o tome da je ESG samo vezan za ekologiju, borbu protiv klimatskih promena i ostalih posledica ustanovljavanja ESG kulture ekonomskog razmišljanja. Ovo se dešava delimično i zbog toga što sam ESG u suštini ne razumeju ni oni koji bi trebali da ga primene u realnosti, a to su ekonomisti, pravnici, inžinjeri i ostali rukovodici u preduzećima ili finansijskim institucijama, koji su upravljali procesima proizvodnje tokom 19. i 20. veka. Na žalost, mnoga znanja odgovornih osoba su još uvek ostala na tom vremenskom nivou.

U slučaju da su se isti malo udubili u sam koncept ESG filozofije, shvatili bi da ona u stvarnosti pokazuje koliko je njihovo preduzeće ili finansijska organizacija otporna na vanekonomske uticaje (klimatske promene, prirodne nepogode, pandemije, kidanje lanaca snabdevanja, socijalne nerede i sl.), što verujemo da je u ovom kriznim vremenima veoma važno. Da budem tačniji, otpornost preduzeća pokazuje kakva će biti održivost preduzeća ili finansijske organizacije (iliti mogućnost opstanka preduzeća ili finasijske orgaizacije, bez obzira na neekonomska dešavanja) u narednom vremenskom periodu.
Ovo je veoma važno, kako za preduzetnike tako i za finansijske organizacije, iz razloga što u narednom periodu neće imati finansijskih sredstava za organizacije koje nisu pokazale svoju otpornost na spoljne neekonomske uticaje i koje bi prouzrokovale velike gubitke unutar funkcionisanja samog preduzeća.
Da budem precizniji, sadašnje finansijske kuće bazirane su samo na kratkoročnom finansijskom dobitku (projektovanu isplativost ekonomskog projekta od najviše 5-6 godina), kao i u slučaju nestabilosti ekonomskog sistema. Međutim, većina njih je isprogramirane svesti (kao i mnoga velika preduzeća) da će “država” uskočiti u njihovo spasavanje od bankrotsva (strategija “to big to fall”).
Problem je u tome što su već sadašnji monetarni sistemi samih država prenapregnuti, a mnogi od njih i iscrpljeni, tako da u bliskoj budućnosti neće imati finansijske moći da spašavaju veliki broj preduzetnika, kao što je rađeno do sada, ili da im se daju subvencije za neodržive projekte. Ovo će važiti i za investicije unutar samih država, iz razloga što se već danas susrećemo sa neodrživim pokazateljima BDP, koji su zasnovani samo na “ekonomskim” pokazateljima, ali ne i na finansijskoj održivosti istih.
Uzevši sve predhodno u obzir, vidimo da će u narednom periodu finansijske organizacije morati da svoje predikcije uspešnosti nekog projekta pomere sa kratkoročnog na dugoročni period, iliti sa 5 – 6 godina na 10 – 20 godina, kako bi se mogla videti održivost finansijskog projekta. Iz ovoga dalje proizilazi i to da će se u narednom perodu nastaviti lom bankarskog sistema, iz razloga što veliki broj prevashodno banaka (iako mnoge od njih imaju neku ESG strategiju), neće imati kapacitete da sprovodu ESG koncept iz razloga što su tržišno (profitno) orijentisane, te samim tim neotporne na moguća vanekonomska dešavanja (o čemu već imamo stidljive izveštaje Deloita i neka razmšljanja pojedinih ekonomista poput Janisa Varufakisa).
Ako primenimo sam koncept ESG na privredu, ona bi značila koliko privredno preduzeće može uspešno samostalno da posluje održivo, “van mreže” (ovim putem ne mislim na snalaženje privrednika (muljanje) tokom ’90-tih i danas).
Primenom koncepta ESG, privrednik će videti koliko je njegovo preduzeće zaista zavisno od pojedinih resursa (sirovina, energenata, gotovih proizvoda, radne snage,…) i kako to isto može da nadomesti da bi uspešno poslovao u sledećih 10 do 20 godina (kolike će biti i buduće finasijske projekcije).

Da bismo bolje pojasnili kako ESG pokazuje otpornost preduzeća, krećemo sa pojedinim segmentima ESG-a.

-Ekologija u ESG-

Kao prvi segment imamo ekologiju, iliti uticaj preduzeća na životnu sredinu. Veliki broj preduzetnika je u prethodnom periodu ekološke standarde doživljavala zdravo za gotovo, jer nikada nisu u stvarnosti uzimali u obzir realne ekološke troškove tokom funkcionisanja u svojim privrednim aktivnostima. Ovo se dešavalo iz razloga što su prirodna bogatsva i sama životna sredina bile besplatani izvori za brzo bogaćenje, što je dovelo do njihovog raubovanja usled konzumerističkog društvenog sistema. Kako je takav način proizvodnje postao neodrživ usled hiper proizvodnje i potrošnje proizvoda, mnogi proizvodi se ubrzo (čak i u neotpakovanom obliku) nađu na otpadu, gde stvaraju nove ekonomske probleme. Ovaj problem je pokušan da bude rešen kroz cirkularnu ekonomiju, ali je dalji problem nastao jer privreda i finansijke organizacije istu nisu prepoznale u većem segmentu, te su nastavile da plasiraju konzumerizam kako bi organizacije imale što veći profit, u što kraćem vremenu.
Kako je brzo sticanje bogatstva postavljeno kao ekonomski uslov uspešnosti, mi imamo nastavljanje raubovanja prirodnih resursa, što je dovelo do njihovog znatnog smanjivanja. Pored toga, usled neodržive eksploatacije prirodnih bogatsava, došlo je do same promene u prirodnom okruženju (poplave, suše, pandemije,…) i time su onemogućene mnoge pivredne delatosti koje su dovodile do socijalnih problema, a one do nastanka političkih nestabilnosti.
Iz tog razloga, a sa ciljem održavanja socio-ekonomskog sistema vrednosti, novi ekonomski poredak je primoran da održi i normalizuje ekološke standarde, što on radi kroz monetarizaciju istih, a sve sa ciljem smanjenja konzumerizma u društvu.
Samim tim, potrebno je u narednom periodu očekivati pad konzumerističkog sistema vrednosti i otpočinjanje održivog sistema, sa “razumnim” potrebama potrošača (ma šta to značilo), koji će biti ograničen koz uvođenje blokchain tehnologija (što je u pojedinim zemljama već realnost).

– Društveni segment ESG –

Drušveni segment ESG pokazuje da li vas okolina vidi kao “svoje” preduzeće ili uzurpatora prirodnih ili društvenih bogatsava.
Ovaj segment je veoma značajan iz razloga što su mnoge firme viđene kao “neprijateljske” od strane samih lokalnih zajednica, prvenstveno zbog toga što njihovi procesi proizvodnje negatvno utiču na stanje životne sredine, a samim tim i na zdravlje i kvalitet života lokalnog stanovništva.
Mnoge od njih putem programa korporativno – društvene odgovornosti (CSR), pokušavaju da jedan deo profita (veoma često mikronomski) ulože u lokalnu zajednicu. Na žalost, ova priča veoma često počinje da bude i povezana sa lokalnom politikom, iz razloga što privednici putem CSR vrše korupciju čelnika unutar lokalne samouprave ili državne uprave, kako bi uz što manje problema nastavili sa svojim privrednim delatnostima.
Ovakav stav privrednika u većini slučajeva ima negativan prizvuk kod samih građana, iz razloga što, iako privreda prikazuje neke CSR aktvnosti kao njihovo oduživanje lokalnoj zajednici, veoma često za iste građani nisu ni pitani da li su im isti potrebni. Međutim, sa druge strane, ako se radi o lokalu, saznaju da su za realizaciju istih veoma često korišćeni pravni subjekti bliski političkim funkcionerima na vlasti.
Samim tim, umesto korporativno-drušvene odgovornosti, imamo koruptivno-društvenu organizaciju, što je održivo onoliko koliko naredni funkcioner bude bio zainteresovan za ovakvu vrstu poslovanja. Ovo će se dešavati naročito usled digitalizacije i uvođenje blokchain tehnologija u finansije i u privedi u opšte.

– ESG segment upravlanje (menadžment unutar preduzeća) –

Ne bih se dugo bavio ovim segmentom održivosti, pošto je on gotovo do detalja razrađen u nauci, ali iako je ovaj segmet najviše naučno obrađen, a mnogi rukovodioci su unutar preduzeća i imali dosta predavanja iz segmenta menadžmenta u okviru svog obrazovanja, ova znanja su ostala nekako neprimenjiva unutar svakodnevnog funkcionisanja preduzeća.
To bi možda bilo i razlog što veliki deo preduzeća u SEE regionu i šire još uvek na čelu ima gazde, ali ne i lidere koji sa radnicima dele viziju razvoja preduzeća, a što dovodi do nedostatka timskog rada. Nedostatak timskog rada unutar preduzeća smanjuje kreativne mogućnosti samih radnika i zainteresovanost za efikasnije obavljanje poslova. To dovodi do “belog štrajka” zaposlenih. Posledica toga je smanjenje konkurentnosti kompanije i njeno postepeno urušavanje, o čemu svakodnevno svedočimo.

*****

Iz prethodno navedenog možemo videti da je koncept ESG filozofije (strategije) rada preuzeća dosta širi pokazatelj funkcionisanja preduzeća od onoga što se nudi kroz taksonomski koncept ispunjavanja formulara za potrebe državne administracije (kako nam poručuju razni predavači ekonmske, pravne i drugih struka).
Nažalost, mnogi preduzetnici, čelnici unutar finansijskih organizacija i političari ne shvataju prednost ovakvog načina razmišljanja, uslovljavajući rad svojih radnih organa samo na profitabilnost kao prikazivanje uspeha. Samim tim, oni sami nepriprljemeni ulaze u buduće krize koje nam se nagoveštavaju.
Sa druge strane, oni koji su svesni dešavanja, još danas uzimaju velike količine već raspoloživog novca, koji se nalazi van klasičnih monetarnih sistema novca, te njime uveliko grade otpornost i održivost svojh preduzeća za buduće vanekonomske krizne situacije.

Javno preduzeće EPS je mrtvo – živelo akcionarsko društvo EPS ( ili ti politikansko dizanje repa mrtvom konju)

Poslenjih meseci u medijma se pojavljuje sve više naslova o “prodaji” Elektroprivrede Srbije (EPS), koja je kulmiirala ovih dana, usled prevođenja EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.
Još je smešnija medijska priča da neko “zna” (bolje reći nagađa) kolika je stvarna vrednost EPS-a, ali se nikada nije osvrnuo na to da je isti propadao usled toga što nije “modernizovao” svoje kapacitete (ovog puta ne mislim na nove kapacitete u termoelektrani (TE) Drmno).
Stvarna slika u kojoj se EPS zapravo nalazi, znatno je tragičnija od one koja se zamišlja u glavama radnika, rukovodioca, analitičara i političara koji poslednjih meseci “važno” pričaju o EPS-u, ne spominjući ni jedan jedini stvarni argument zbog čega se sve ovo dogorilo. A to se dogodilo se sve dogodilo zato što su stručnjaci odavno zamenjeni poltronima, koje u svojoj zaleđini nisu imali znanje (mada su mnogi imali i akademske titule) već politikasko zaleđe.
Da bismo bolje pojasnili zašto je EPS morao da pređe iz javog preduzeća u akcionarsko drušvo, napravimo jednu jednostavnu malu analizu.
Kao prvo EPS od oktobra neće moći da izvozi električnu energiju u EU usleed CBAM-a (prekogranične ugljenične takse). Tačnije, moći će da izvozi električnu energiju, ali će morati da plaća cenu za emisijiu GHG gasova EU pri svakom izvezenom kilovatu električne energije. Samim tim, cena proizvedenog kilovata u Srbiji biće znatno veća od onih u zemljama koje nisu uvele istu taksu (na čemu se uveliko radi u regionu). Samim tim pad i priča o EPS-u kao trgovcu električnom energijom, iz razloga što NIKO NEĆE HTETI OD STRANCA DA KUPI ELEKTRIČNU ENERGIJU KOJU BUDE PROIZVODIO OVAKAV EPS.
Sledeće u nizu je potis sporazuma sa Energetskom zajednicom da ćemo sami smanjiti kapacitete termoblokova za 61% do 2030. i time se pridružiti naporima EU i UN u borbi protiv klimatskih promena. Samim tim, Republika Srbija je potpisala da će sama smanjiti termokapacitete sa sadašnjih 75% na oko 30%. Naravno, o ovome nećete naći ni jedan podatak u medijima jer isti dogovor (iako je javno dstupan) kriju, kako pozicioni tako i opozicioni mediji (iz čega se lepo može videti da svi u stvari duvaju u jednu istu tikvu).
Ukoliko neko misli da će zbog nedostatka električne nergije najviše trpeti privreda u narednom periodu, tu se takođe debelo prevario.
Već sada, gotovo svi izvoznici imaju (ili će uskoro dobiti) obavezu da na svojim prozvodima napišu kolika je emisija GHG emitovana za proizvodnju jedne jedinice proizvoda. Kako su većim delom isti proizvedeni upotrebom eletrične energije dobijene iz termolektrana, po automatizmu će imati više emisije GHG po jedinici proizvoda, pa će samim tim biti i manje interesantne za kupce (60% stanovništa EU svesno je potrebe za borbu protiv klimatskih promena). Pored toga, ponovo za pojedine proizvode uvodi se CBAM od oktobra, a lista proizvoda oporezovanih CBAM-om u narednom periodu biće samim tim duža.
Iz predhodno navedenog vidimo da će sama privreda u narednom periodu izbegavati da koristi električu energiju dobivenu iz termoelektrana kako bi njihovi proizvodi imali koliko toliko mogućnost plasiranja na druga tržišta.
Dakle, jedini potrošači električne energije iz termoelektrana biće sami građani Srbije i privreda orijentisana na unutrašnju prodaju (mada ima naznaka da će se i kod nas od 2026. za privredu uvesti neki vid takse za emtovanje GHG).
I na kraju, da objasnimo šta radi norveška konsultanska firma. Ova organizacija u stvari bi trebala da svede konačni račun za (ne)rad sindikata, menadžmeta i politikanata u prethodnim decenijama. Oni će u svom izveštaju staviti koliko u stvari ima viškova “radnika” (botova,familije i drugih uhleba), koje će se morati politikanti osloboditi u narednom periodu ili koju će građani nastaviti da plaćaju kroz bezpotrebno povećanje struje.
Oni će dati predlog konsolidacije EPS-a (otpuštanje botova, familije i drugih uhleba) koji će poitikanti predati MMF-u kako bi dobili neki novac u narednom periodu.
…O “viškovima radnika” i ostalim “poslovima” EPS-a razmišljaće nek drugi sastav Vlade Srbije, pošto je očigledno da sadašnja nema kapaciteta da reši trenutne nagomilane probleme EPS-a.

Bajka o CBAM-rogi iz EU-a i energetska tranzicija u Republici Srbij

U davna pradavna vremena, od prilike pre tri meseca, počela je da kruži priča u energetskom i biznis sektoru Republike Srbije o novoj nemani koju su napravili čarobnjaci iz Evropske Komisije (EC) pod nazivom Carbon Adjustment Border Mechanism (ili ti sistem za izjednačavanje proizvodnje gasova staklene bašte sa susedstvom) , ili ti poznatija kao CBAM.
Prema predanju koje kruži Republikom Srbijom CBAM su smislili čarobnjaci iz EC kako bi oterali sa svog bogatog tržišta Kineze sa svojom jeftinom robom, kao i druge male narode koji su mogli uzeti koju mrvicu tržišta.
Pored toga, pohlepni zli čarobnjaci iz EC naplaćivaće od 2026. jadnoj Republici Srbiji 1,5 milijardi evra godišnje, na to što spaljuje svoj ugalj u svojim termoelektranama kako bi zadovoljio svoje energetske potrebe. Dok sa druge strane, pohlepni zli čarobnjaci iz EC nateraće nas da ugasimo sve naše termoelektrane kako bi uvozili njihovu „zelenu“ energiju koja je tri puta skuplja od naše.

CBAM-roga

Interesantno je da ovu bajku pričaju čelnici EPS-a (kako bi prekrili svoj nerad poslednjih 40 godina), njihove PR službe, poput Jelice Putniković, urednice portala „Energija Balkana“ i slične interesne grupacije.
Pravi problem je nastao pre izvesnog vremena, kada je ovu bajku o zlim i pohlepnim čarobnjacima iz EC počeo da priča narodu i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Ipak on želi da mi kao pravdoljubivi i prkosan narod postanemo deo tog mračnog i pohlepnog kraljevstva čarobnjaka iz EC u nekom narednom periodu, ali očigledno pod našim uslovima.
I da ne zaboravim da će nas predsednik Vučić spasiti u narednom periodu od strašne CBAM-roge iz EU, kao i ceo otvoreni Balkan, te da ćemo se na kraju svi srećno zimi grejati a leti hladiti uz njegovu pomoć, bez obzira šta o tome mislili zli i pohlepni čarobnjaci iz EC.

A od čega će nas svi oni spasiti!?

Pa trebali bi nas spasiti od nas samih!
CBAM je deo protokola koji su nam nametnuli pohlepni i zli čarobnjaci iz EC, kako bi se i drugi naterali da povedu računa o klimatskim promenama a u skladu sa Pariskim Sporazumom o klimi koji je ratifikovala i Republika Srbija.
Pohlepni i zli čarobnjaci iz EC su prvo 2005. svojim kompanijama nametnuli obavezu da počnu da smanjuju emisiju GHG, tako što su počeli da im daju a kasnije i prodaju karbonske zapise/deonice prema kojima se vidi koliko koje postrojenje može da proizvede GHG gasova u narednom periodu. Ovaj sistem se naziva EU Emissions Trading System (EU ETS) ili u prevodu sistem za trgovanje emisijama GHG.
Sistem je baziran na tome da svako preduzeće koje emituje GHG dobije svake godine kvotu GHG gasova koju može da emituje i koja je ograničena karbonskim zapisima. Onaj koji premaši kvotu, mora u roku od četri meseca da kupi od drugih karbonske zapise na tržištu ili da snosi drastične sankcije.
Svake godine nadležni u EC smanjuju procenat emitovanih karbonskih zapisa, prema već postavljenom planu dekarbonizacije na nivo u EU, te na taj nači „teraju“ firme da budu više energetski efikasne i pristupe novim tehnologijama kako bi smanjile emisiju GHG po jedinici proizvoda. U ovoj transformaciji poslovni sektor je u prethodnom periodu imao veliku finansijsku pomoć EC.
Kako bi održala dostignute standarde u GHG emisijama u svom poslovnom sektoru, EC se dosetila da napravi računovodsveni sistem za izvoznike robe na tržište EU ili ti strašni Carbon Adjustment Border Mechanism alijas CBAM.
Carbon Adjustment Border Mechanism ili ti CBAM je komplesni računovodstveni sistem koji se bavi izračunavanjem emisije GHG gasova potrebnih da se proizvede i transportuje jedinica robe koja ulazi na tržište EU.
Tako će od 1.1..2023. preduzeća koja izvoze robu na teritoriju EU da urade sledeće korake:

1. Moraju dobro da izračunaju koliko je emitovano GHG od vađenja sirovine, transporta, proizvodnje i ponovnog transporta do tržišta, pa sve do njegovog krajnjeg zbrinjavanja (reciklaže, spaljivanja ili već nečeg trećeg)
2. Moraju da imaju adekvatnu osobu koja će moći da učestvuje na berzi za CBAM sertifikate, koji kupuje za preduzeće sertifikate po ceni EU ETS zapisa od prethodne nedelje.
3. Na granici sa EU, transporter pokazuje cariniku sertifikate za robu koja ulazi na tržište EU (naravno prema količini).
4. EU carina obaveštava Centralni registar EU ETS da su sertifikati iskorišteni.
   I tu se završava prvi deo priče o CBAM-u.
   Drugi deo priče je malo kompleksiniji i bazira se na računovodsvenom sistemu koji omogućava izvozniku na EU tržište povraćaj finasiskih sredstava ukoliko je u svojoj zemlji već platio taksu na GHG u istom iznosu kao što bi platio EU. Tako da ne možemo govoriti da je CBAM taksa, već računovodstveni sistem.

Da li bajka „O CBAM-rorgi iz EU“ ima srećan kraj!?
Za sada mogu reći da nema!
EPS je pomoću CBAM-oroge neopravdano podigao cene električne energije privredi, i time naneo dodatne troškove. Očekujemo da će isto to u narednom periodu raditi i građanima!
Predsednik uz pomoć CBAM-oroge plaši građane da će ostati bez energenata ukoliko ne budemo pravili nove termo kapacitete, kako za nas tako i za okolne zemlje,… I kako će nas spasiti silnih milijardi evra koje ćemo morati da plaćamo EU od 2026. (i ako CBAM startuje od 2023.), a koje nam ona i ne traži.
Ono šta će se desiti sa termoelektranama, je to da će se one same ugasiti, jer neće imati kome da prodaju električnu energiju. Prve će se gasiti one koje imaju sistem odsumporavanja putem krečnjaka, što dodatno podiže emisiju GHG gasova.

A šta rade pohlepni i zli čarobnjaci iz EC za to vreme!?
Pa oni su toliko pokvareni da hoće da pomognu radnicima/sindikatima i lokalnim samoupravama da izvrše tranziciju koja će nastati usled gašenja termo kapaciteta u narednom periodu.
Organizuju im edukaciju, edukativne ekskurzije i kontakte sa kolegama koji su uspešno prošli kroz energetsku tranziciju.
Veoma pokvareno od njih!
Dok naš Predsednik i Partija veruju u bajku „O CBAM-rogi iz EC“

Nedostatak pravovremenih informacija u medijima i uticaj političkih lobija u donošenju odluka građana u Republici Srbiji

Štrajk upozorenja rudara, koji se dogodio 24. 5. 2021. u Kaleniću, na lokaciji određenoj za izgradnju termoelektrane „Kolubara B“, najbolje ukazuje kako se manipuliše neinformisanim građanima od strane zainteresovanih političkih lobija.
Pre više od jedne decenije u svetu je otpočet proces dekarbonizacije proizvodnje energije i njena transformacija ka niskougljeničnim izvorima energije.
Naravno, Republika Srbija, kao i ceo region Zapadnog Balkana kasni u ovoj tranziciji, kao i u mnogome čemu.
Ono što je interesantno u celoj priči jeste ćutanje zavisnih i nezavisnih medija o ovoj problematici, ili skretanje na priče u neki sasvim drugi pravac.
Iako je priča o dekarbonizaciji prilično prosta i zasniva se na smanjenju proizvodnje GHG gasova prilikom proizvodnje i transporta određenih proizvoda, ili usluga, priča u Republici Srbiji i regionu ima sasvim drugi značaj.
Stoga, prvo smatram da postavimo priču onako kako jeste.
Dekarbonizacija privrede je globalni proces koji se ubrzao naročito za vreme pandemije COVID 19.
Za vreme COVID 19 pandemije dogodio se veliki broj završnih razgovora u raznim međunarodnim organizacijama, poput MMF, OSCE, IEA, …, a i nekima u čije učlanjenje „ zvanično“ težimo poput EU. U njima su već dogovoreni tokovi buduće privrede i kako će se ona obavljati. Ukratko, na će se bazirati na dodatnom oporezivanju za vrednost GHG gasova koji je proizveden prilikom proizvodnje i transporta robe, ili i usluga do krajnjeg kupca.
Ovo u suštini znači da, ukoliko neki proizvod bude proizveden u Republici Srbiji, biće dodatno oporezovan za emisiju GHG gasova koja je nastala prilikom njegove proizvodnje (počevši od transporta sirovina, za količinu iskorišćene električne energije proizvedene u termolektranama,….).
Tako oporezovana roba, ili usluga moći će da uđe na većinu globalnih tržišta. Kao takva, ostaje pitanje da li će biti konkurentna svojom cenom u odnosu na drugu robu, ili uslugu na tom tržištu.
Sa druge strane, mediji i političari u Republici Srbiji ne pričaju o ovim procesima. Celokupno pitanje dekarbonizacije privrede i društva u celini svedeno je na priču o lobiranju ekoloških organizacija u gašenju elektrana kako bi se usaglasili sa ciljevima postavljenim od strane EU.

Sa druge strane, tu je i politički lobi koji je sve vreme znao o ovim dešavanjima na globalnom nivou ,ali zbog ličnih interesa prećutali su javnosti o svemu ovome. Naravno, preko svojih uređivačkih veza učinili su sve da ova tema ne dospe u medije, ili ima neki sasvim levi sadržaj (poput sukoba ekologa i energetičara,…)
Istina je da ukoliko uskoro ne počne proces dekarbonizacije u Republici Srbiji, privreda će imati veoma smanjeno tržište na kome će moći aktivno da učestvuje.
Privrednicima, koji posluju u Republici Srbiji, od 2015. je omogućeno da biraju svoje snabdevače električnom energijom. Na taj način izvoznici će moći da odaberu proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije, kako bi smanjili dodatna oporezivanja na stranom tržištu. Ovo će dovesti do potražnje električne energije iz obnovljivih izvora u narednom periodu i smanjenje potražnje za električnom energijom iz konvencionalnih termoelektrana, tako da će doći do njihovog samogašenja. To je očigledan način kako naši političari planiraju da završe sa javnim energetskim sektorom u Republici Srbiji.
Već sada se zna da se do 2023. sprema gašenje par manjih termoelektrana poput Svilajnca, a onda će sledeći na listi biti Kolubara i Kostolac i na kraju TENT Obrenovac 2050. – 2060.
Naravno, za smanjenje poslovanja i gašenje elektrana biće krivi stranci poput EU, uvoznički lobiji, MMF,… ali neće nikada politički lobi, koji je celu čorbu zakuvao kako bi ostvarili svoje lične interese i poslušni mediji koji građane drže u mraku

Dojče banka se povlači iz projekata sa ugljem kao odgovor na parisko klimatsko obećanje

Najveća banka u Nemačkoj kaže da će zaustaviti sve nove investicije, a postojeće izlaganje će se postepeno smanjivati

Dojče Banka, najveća banka u Nemačkoj, saopštila je da će prestati da finansira projekte sa ugljem kao deo svojih obaveza u okviru sporazuma iz Pariza za rešavanje globalnog zagrevanja.

„Dojče banka i njena pridružna preduzeća neće odobriti novo finansiranje otvaranja površinskog kopa, kao ni izgradnju nove elektrane na ugalj“, rečeno je u saopštenju.

Postojeća izloženost takvim projektima će se postepeno smanjivati, dodaje se u saopštenju.

Zajmodavac je rekao da je odluka bila u skladu sa obećanjima koje je dala na pariskoj klimatskoj konferenciji prošle godine, zajedno sa 400 drugih javnih i privatnih preduzeća, da pomaže u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Banka se povukla iz dogovora za finansiranje kontroverznog proširenja luke uglja u Australiji 2014 godine, jer je rekla da nema konsenzusa o tome kako bi to uticalo na Veliki koralni greben.

Zelene grupe su tada tvrdile da je Dojče banka popustila pod pritiskom javnosti nakon što je 180,000 Nemaca potpisalo peticiju pozivajući banku da ne finansira ekspanziju na Abot Pointu u Kvinslendu.

Studija prošlog meseca, od strane pravne grupe Arabela Advajzrs, utvrdila je da su globalna sredstva povećanje signalnih planova da se povuče iz investicija o fosilnim gorivima, godinu dana nakon klimatskog sporazuma u Parizu.

Sporazum, potpisan od strane 192 zemlje, je prvi u svetu univerzalno, pravno obavezujući klimatski dogovor.

On postavlja plan da se ograniči globalno zagrevanje ispod 2C (3.6F) preko pred-industrijskog nivoa.

Novi predsednik SAD, Donald Tramp, obećao je da će povući svoju zemlju, drugog najvećeg svetskog zagađivača gasivima staklene bašte nakon Kine, iz sporazuma.

U izveštaju, koji je objavljen u decembru 2016., rečeno je da je ukupna vrednost gubitaka fosilnih goriva udvostručena na $ 5 triliona.

Izvor: https://www.theguardian.com/business/2017/feb/01/deutsche-bank-pulls-out-of-coal-projects-to-meet-paris-climate-pledge?utm_content=bufferb05b0&utm_medium=social&utm_source=facebook.com&utm_campaign=buffer

Studija: EU mora da napusti potencijal uglja do 2030. da bi ispunila dato obećanje o zaštiti klime

Evropska unija mora da zatvori svih 315 svojih elektrana na ugalj do 2030 godine, kako bi ispunila svoje obaveze prema pariskom klimatskom sporazumu, istraživački institute je objavio u četvrtak.

Cilj postavljen na decembarskoj pariskoj klimatskoj konferenciji 2015., da se održi prosek povećanja temperature na manje od dva stepena Celzijusa (3.6 stepena Faranhajta) iznad pred-industrijskog nivoa, zahteva postepeno zatvaranje elektrana na ugalj u EU, rekli su iz Klajmit Analitika.

„Dugoročni cilj temperature, usvojen u okviru Sporazuma u Parizu … zahteva brzu dekarbonizaciju globalnog energetskog sektora i gašenje poslednje neugašene elektrane na ugalj u EU oko 2030“, navodi se u izveštaju.

Klajmit Analitika procenjuje da je nivo ugljenika EU, što, zapravo, predstavlja koliko ugljen-dioksida se može emitovati da bi se ostalo ispod dva stepena Celzijusa, je na 6,5 gigatonona do 2050 godine.

Institut je rekao da će EU premašiti taj iznos za 85% do tada, ako se nastavi sa sadašnjim stopama emisija u elektranama na ugalj.

Kaže se u izveštaju da ima 315 elektrana na ugalj u 28 zemalja članica EU, kao i da bi 11 novo najavljenih elektrana podigle emisiju EU skoro duplo od nivoa koji je potreban za ograničavanje temperature rasta.

„Mi smatramo da je najjeftiniji način za EU da izvrši smanjenje emisije, da bi ispunila svoje obaveze iz pariskog sporazuma, da postepeno prekine sa upotrebom uglja u elektroenergetskom sektoru, te da zameniti ovaj kapcitet sa obnovljivim izvorima energije, kao i sa merama energetske efikasnosti“, kazala je Pola Jangas Para, vodeći autor izveštaja.

Para je rekla da Nemačka i Poljska imaju najviše posla, jer su zajedno odgovorni za 54% emisije iz uglja.

Najzagađujući od svih fosilnih goriva, ugalj je u centru poljske ekonomije i obezbeđuje 85% energije ove zemlje.

Nemačko oslanjanje na ugalj je poraslo, popunjavajući praznine koje su nastale kako su nuklearne elektrane zatvorene.

Izvor:http://www.euractiv.com/section/energy/news/study-eu-must-abandon-coal-power-by-2030-to-meet-climate-pledge/?utm_medium=Social&utm_campaign=Echobox&utm_source=Facebook&utm_term=Autofeed#link_time=1486660355

Zašto „štuca“ izvršenje projekata otpepeljavanja na termoelektrani Kostolac A vrednosti 17, 8 miliona evra?

Proteklih nedelja građani Kostolca i okoline primetili su veoma često „ispadanje“ i ponovo pokretanje blokova termoeletrane A1 i A2, koja se nalazi u samom gradu Kostolcu.

 

„Ispad“ TE-KO A , fotografija Edvar Šuster „Photo Kostolac“

Do problema je došlo usled nesaobraznosti sistema za otpepelejavanje unutar termoelektrane Kostolac A i pepelovoda koji vodi pepeo u Površinski Kop Ćirikovac. Tačnije, kapacitet sistema otpepeljavanja unutar blokova termoelektrane A1 i A2 nema kapaciteta da prebaci pepeo do peplišta u PK Ćirikovac.

 

Do ovoga je došlo zato što je sistem otpepeljavanja rađen u dva navrata. Prvi deo sistema za otpepeljavanje termoelektrane Kostolac A je rađen po idejnom projektu otpočetom 2010. , dok je pepelovod od termelektrane Kostolac A do pepelišta u PK Ćirikovac rađen po projektnoj dokumentaciji , a započet 2015.
Rok za završetak radova je do 15.08.2016. Od tog datuma bi trebalo da se vrši transport pepela iz TE-KO A i B u PK Ćirikovac, čime bi se stvorili uslovi za zatvaranje i rekultivaciju pepelišta na Srednjem Kostolačkom Ostrvu.
Ukupna vrednost projekta iznosi 17, 8 miliona evra, a obezbeđen je kreditom nemačke KfW banke.

Kada čelnici Gradske Opštine Kostolac prave komunalni (ne)red

Proteklih godina stanovnici ulica Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića u Kostolcu, naselje Kanal, primetili su da vozila pojedinih privatnih preduzeća, uz pratnju čelnika GO Kostolac, odlažu zemlju (od zemljanih radova u gradu) u depresiji (rupi) koja je oivičena ovim ulicima.
Stanovništvo ovih ulica nije imalo većih zamerki na akciju čelnika GO Kostolac, iz razloga što im je rečeno da se na ovaj način vrši nasipanje ove površine kako bi na istoj lokaciji kasnije bilo sagrađena zelena površina sa igralištem.
Stanovnici ovih ulica postali su sumnjičavi prema priči čelnika GO Kostolac, kada su prošle godine na lokaciju počeli da stižu kamioni koji su sa zemljom počeli da dovoze i građevinski šut (asfalt i beton), nastao u radovimana na ulicama Kostolca. U njihovoj pratnji ovoga puta su se ređe pojavljivali čelnici GO Kostolac, a ređe su počele da dolaze i građevinske mašine koje su vršile nivelaciju terena.
Videvši da ova lokacija polako počinje da biva deponija građevinskog materijala, lokalni pojedini nesavesni stanovnici naselja Kanal krenuli su da koriste ovu divlju deponiju građevinskog otpada kao komunalnu deponiju.

U početku su se trudili da svoj mešoviti komunalni otpad (od nameštaja do pelena) bacaju iza gomila istovarene zemlje sa građevinskim materijalom, kako bi ih građevinske mašine zatrpale prilikom „nivelacije” terena. Ali, kako je vreme prolazilo, a nivelacija terena išla sve dalje od ulica, nesavesni stanovnici naselja Kanal počeli su komunalni otpad da bacaju pored same ulice, dajući ovoj lokaciji formu smetlišta.

Kako bi rešili ovaj problem, stanovnici ulica Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića, obratili su se nadležnima za ekologiju u GO Kostolac. Zvanično, to je usmeno uradila gospođa Milica Lazarov, koja živi u ulici Vase Pelagića.

Milica Lazarov

Po njenoj usmenoj prijavi od 02.12.2015. na teren su izašli:

Leposava Vasić – šef komunalne inspekcije Grada Požarevca,

Nebojša Mitić – komunalni inspektor Grada Požarevca,

Aleksandra Pućo – Samostalni stručni saradnik za komunalne poslove i poslove zaštite životne sredine,  GO Kostolac,

Milena Šljivić – samostalni stručni saradnik na poslovima procene i kontrole stanja životne sredine, GO Kostolac.

Kako po obilasku inspekcije zainteresovani stanovnici stanovnici ulica Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića nisu dobili izveštaj o vanrednom inspekcijskom nadzoru, obratili su se 15.12.2015. Ivanu Saviću, predsedniku GO Kostolac, beleškom (dokument u celosti možete pročitati ovde)  iz koje izdvajamo da građani u suštini nisu bili zadovoljni radom inspekcije, te da je ona bila zainteresovana samo za komunalni otpad koji bacaju nesavesni građani, dok velike količine građevinskog otpada, koje su i stvorile ovu pometnju, a koji je napravljen prilikom raščišćavanja uličnih gradilišta po Kostolcu,  za njih nije bio interesantan.

Kako ni posle beleške građani nisu dobili nikakav zvanični izveštaj o urađenom inspekscijskom nadzoru, obratili su se Ivanu Saviću, predsedniku GO Kostolac, Zahtevom po zakonu o dostupnosti informacija, kako bi mogli da dobiju ovaj dokument.

Ivan Savić, predsesdnik GO Kostolac

Iz odgovora Ivana Savića, predsednika GO Kostolac, saznaje se da je Građevinski i komunalni otpad bačen na zemljištu koje je u privatnom vlasništvu i  vlasništvu EPS-a. Kako većim delom problematične površine oivičene ulicama Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića raspože EPS,  EPS  može upotrebljavati površinu po sopstvenoj želji (što je protivno zakonima Republike Srbije prim. autora).

Što se tiče privlatnih vlasnika, prema ovom dokumentu, oni se nisu žalili nadležnima u GO Kostolac zbog bespravnog zauzimanja njihovih parcela.

U dopisu GO Kostolac takođe se navodi da je nivelacija ovog zemljišta izvršena u skladu sa Planom Generalne Regulacije (PGR), kao bi  na ovom mestu kasnije nastala zelena površina (park). U izveštaju se još napominje i da u GO KOstolac veruju da je to u interesu samih građana koji tu žive.

Da bi GO Kostolac rešila problem sa komunalnim otpadom, prvo bi morala da sačeka da se izvrši zapunjavanje „rupe“ oivičene ulicama Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića, pa tek onda da otpočne rešavanje komunalnog otpada.

Kako bi sprečili nesavesne građane da bacaju komunalni otpad, GO Kostolac će postaviti kamere za nadzor.

Ovaj odgovor je u skladu sa Zaključkom Veća GO Kostolac, od 31.12.2015 godine, iako su građani za početak  zahtevali da se postave table sa natpisom da je zabranjeno bacanje građevinskog i komunalnog otpada.

Kako zainteresovani stanovnici ulica Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića nisu bili zadovoljni odgovorom Ivana Savića, predsednika GO Kostolac, zatražili su iste preko Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Po intervenciji Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, GO Kostolac je delimično izmenila informacije koje je dala u prethodnom odgovoru (dokument u celosti možetew pogledati ovde).

Tako su odgovorili da GO Kostolac nije odobrila nikakav istovar građevinskog otpada (mešavinu velikih komada asfalta , betona i zemlje), te da da nema nikakvu tehničku dokumentaciju o tome. Ovo je veoma interesantno, iz razloga što najveći deo građevinskog otpada predstavljaju veliki komadi asfalta i betona, koji su jedino mogli biti korišćeni prilikom asfaltiranja ulica ili pešačkih staza.

Intresantno je da čelnici GO Kostolac i ovog puta spominju da ne znaju lica koja su izbacivala građevinski otpad, ali im je poznato da su kamioni dolazili  i istovarali građevinski otpad preko noći, te iz  tog razloga nadležne službe nisu mogle da utvrde ko je istovarao građevinski otpad.

Sa druge strane GO Kostolac čini sve da sanira postojeće probleme tako što je organizovala čišćenje (angažovanje građevinske mašine koja bi otpad gurnula dalje u „rupu“ pri. Autora), te da im je problematično to što GO Kostolac nije vlasnik ovog zemljišta kako bi više učinili.

Šta krije „divlja deponija“!?

Prema pozitivnoj zakonskoj regulativi Republike Srbije, za sav deponovani komunalni, inertni i drugi neopasni otpad koji se nalazi na teritoriji lokalne samouprave, a za koju ne postoji vlasnik,  lokalna samouprava je dužna da ga skladišti u skladu sa Planom upravljanja otpada.

U prevodu, prema Planu upravljanja otpadom Grada Požarevca, komunalne službe Grada Požarevca, tj. JKP “Komunalne službe”, Požarevac je dužna da ukloni sav otpad koji je nanet na divljim deponijama,  u ovom slučaju privatnim parcelama. Kako se radi o građevinskom otpadu, potrebno je da ga odnesu na deponiju građevisnkog otpada, koji se nalazi na Gradskoj deponiji na Jerimijnom Polju.

Tako priča o nemoći komunalnih inspektora Grada Požarevca i organa GO Kostolac, u rešavanju problema stanovnika Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića, ne stoji.

Novu dimenziju problema dao je uvid u Plan Generalne Regulacije ( PGR) Kostolca, na koji su se čelnici GO Kostolac veoma često pozivali.

Plan prostora, izvod iz katastra

Upravo uvidom u ovaj plan primećuje se da su na spornom prostoru oivičenom ulicama Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića, na  pojedinim parcelama, privatnih vlasnika, promenjenja namena površina iz zelenog/poljoprivrednog u građevinsko zemljište.

Stoga se može zaključiti da se otpočetom „nivelacijom zemljišta“, u  stvari vrše zemljani radovi kako bi se poljoprivredne parcele isparcelisale na manje plačeve i  lakše prodale kao građevinsko zemljište.

Ali, ovaj deo naselja Kanal u Kostolcu je manje interesantan budućim investitorima zbog toga što se nalazi na domak pepelišta termoelektrane na Srednjem Kostolačkom ostrvu, sa koga već s prolećnim mesecima počinje eolska erozija pepelišta (vetar odnosi sa pepelišta preko milion tona pepela godišnje). Pored toga, naselje Kanal spada u naselje sa siromašnijom, većinom romskom populacijom, što dodatno otežava prodaju plačeva na ovom području.

Sa druge strane, pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije, obaveza vlasnika zemljišta pre izvođenja bilo kakvih građevinskih radova (poput nasipanja i/ili nivelacije zemljišta)  je da plate konverziju zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Jedini  način da se izbegne plaćanje konverzija zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko je da se nastavi sa korišćenjem poljoprivrednog zemljišta, bez obzira na to što se nalazi na gradskom području. Ovo je sve detaljno definisano Zakonom o poljoprivrednom zemljištu” u kome piše da je „poljoprivredno zemljište, koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište, koristi se za poljoprivrednu proizvodnju sve do privođenja planiranoj nameni, tj. do početka gradnje kada se mora promeniti njegova namena i platiti naknada za to. 

Naknada za promenu namene zemljišta na neodređeno vreme ne može biti viša od 1500€ u dinarskoj protivvrednosti  po jednom hektaru, osim na poljoprivredenom zemljištu prve i druge klase.  Ukoliko su njive I ili II klase, plaća se iznos od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta”.

Iz prethodno navedenog, očigledno je da postoji dogovor između privatnih vlasnika parcela oivičenih ulicama Vase Pelagića, Kneza Miloša i Ive Andrića i čelnika GO Kostolac, kako bi vlasnici zemljišta svoje zemljište što lakše izbacili na tržište građevinskog zemljišta. Njima  su čelnici GO Kostolac, a  o trošku svih građana GO Kostolac, izvršili nasipanje i  nivelaciju zemljišta kako bi ga lakše prodali kao građevinsko.

Pored toga, nasipanjem i nivelacijom zemljišta od strane GO Kostolac, izbegnuto je pitanje plaćanje naknade za koverziju zemljišta za privatne vlasnike parcela, zato što nisu oni sami otpočinjali građevinske radove već nepoznata lica. Pored toga, izbegnuto je plaćanje  većih godišnjih poreza na građevinsko zemljište, čime su oštetili budžet Grada Požarevca i GO Kostolac u više  navrata.

Dobri rezultati nove tehnologije instalirane u TE Kostolac B1 – Drmno

Na konfereciji za štampu Privrednog Društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ doo održanoj  17.3.2015. , prezentovani su, između ostalog,  i rezultati eksploatacije revitalizovanog bloka Termoelektrane Kostolac B1 – Drmno.

Termoelektrana Kostolac B – Drmno

Revitalizovani blok TE Kostolac B₁ nalazi se još uvek u fazi ispitivanja i trenutno kontinualno proizvodi nešto iznad 340 MV, uz emisiju azotnih oksida NOx 165 mg/m³, što je znatno bolje od ugovorom utvrđene vrednosti, koja je morala biti ispod 200 mg/m³ NOx.

Grafikon rada remontovanog bolka TE B1

Kako bi se došlo do garantovanih 350 MW,  ostalo je još da se izvede kalibracija mlinova za usitnjavanje uglja. Izvođači radova,  HITACHI, FEROMONT  i MINEL su u fazi vršenja priprema za ispitivanje granulacije uglja, koja bi bila efikasno spaljivana u novom kotlu. Samo ispitivanje zakazano je  za 25.3.2015.

Remontovani blok TE B1 Kostolac

 

Revitalizovani blok TE Kostolac B₁  će se u daljoj ekploataciji u mnogome razlikovati  od  eksplatacije TE Kostolac B₂, što će stvoriti i poboljšanje eksploatacije uglja. Njegovom eksplatacijom u narednom periodu, stvorena je veća potreba za kontinuiranom proizvodnjom  hogenizovanog uglja (uglja istog  kvaliteta) kako bi revitalizovani blok TE Kostolac B₁ mogao da dostigne projektovani kapacitet.

 

Površinski kop Drmno

Poboljšati korišćenje IPA fondova

Srbija i druge zemlje kandidati za članstvo u EU izloženi su riziku da dobiju manje novca iz pretpristupnih fondova ako ne budu povećali kapacitet da novac iskoriste na pravi način, ukazao je 11. marta ekspert za fondove EU Ognjen Mirić. U osnovne probleme Srbije, ali i drugih zemalja regiona, ubrojao je manjak stručnjaka, nepostojanje strategije za zadržavanje kadrova, ali i nedostatak projekata. Na dnevnom redu 10. konferencije odbora za evropske integracije Jugoistočne Evrope bila je i energetika, a stručnjak za energetsku politiku Aleksandar Macura procenio je da će Srbiji trebati do 2,8 milijardi evra za usklađivanje sa Evropskom direktivom o industrijskim emisijama.

Ognjen Mirić

Mirić, stručnjak nemačke organizacije za tehničku saradnju GIZ , rekao je da je u pretpristupnom instrumentu IPA2, koji se koristi u periodu 2014-2020. predviđena procena iskorišćenja sredstava 2017. godine. Ta procena se poklapa s početkom planiranja naredne budžetske perspektive EU za period nakon 2020. godine. „Ako ne budemo sposobni da iskoristimo sredstva na pravi način, postoji opasnost da se to negativno odrazi na iznose u narednoj perspektivi“, kazao je Mirić.
U EU se donose sedmogodišnji okvirni budžeti i sada je u toku finansijska perspektiva 2014-20 kojom je za Srbiju predviđeno 1,5 milijardi evra, odnosno malo više od 200 miliona evra godišnje.
Mirić je ukazao da je u EU već bilo inicijativa za preraspodelu budžetskih sredstava, posebno zbog krize u Ukrajini. Podsetio da fondovi IPA spadaju u budžetsku liniju Globalna Evropa, koja se koristi za spoljnu politiku, i da je u okviru budžetske linije lakše preraspodeljivati sredstva nego između njih.
Dodao je da je u tom smislu potrebno sarađivati sa Evropskim parlamentom jer se poslanici sve više uključuju u odlučivanje o budžetu.

Ne koristiti IPA za budžetsku podršku

Među problemima Srbije u korišćenju fondova su nedovoljni kapaciteti, odnosno nedovoljan broj stručnjaka u administraciji i politika zadržavanja kadrova, kao i nedovoljan broj spremnih projekata, kazao je Mirić, stručnjak GIZ-a. „Uvek postoji rizik da sredstva ostanu neprogramirana“, kazao je on.
Dodao je da postoji rizik od neiskorišćenosti sredstava nakon prebacivanja odgovornosti za sprovođenje procedura za trošenje novca na vlasti Srbije kroz decentralizovani sistem koji je 2014. usvojen i u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji. To se, kako je rekao, dogodilo Turskoj.
Mirić je ukazao da je jedna od novina u IPA2 mogućnost da se novac iskoristi kao sektorska budžetska pomoć, i da je Srbija predvidela značajna sredstva za tu namenu, ali da to ne treba previse koristiti. „Postoji rizik da, ukoliko sektorska budžetska pomoć postane model (korišćenja IPA fondova), odskačemo od prakse zemalja članica (koje novac koriste projektno). Time se ne pripremamo za pristupanje, odnosno korišćenje sturkturnih fondova nakon pristupanja“, rekao je Mirić. Dodao je da je korišćenje dela pretpristupnih fondova kao sektorske budžetske pomoći opravdano samo kada se to radi sa jasnim reformskim ciljem, odnosno jasnim planom i ciljevima, a ne za rešavanje tekućih problema.

Ne subvencionisati račune, već peći

Ekspert za energetsku politiku Aleksandar Macura ukazao je da je potrebna promena u načinu finansiranja značajnih stavki u energetici, kako u Srbiji tako i u regionu. Parlamenti bi, kako je naveo, u ovom domenu trebalo više da se uključe budući da je reč o oblasti koja je značajna za celo društvo, a iziskuje i velike iznose novca.
Predložio je da se razmotri mogućnost da država građanima pruži pomoć za zamenu uređaja za sagorevanje drveta kao efikasan način da im se omogući da zadovolje potrebe za energijom. „Subvencije (za plaćanje energije) zasnovane na prihodima su se pokazale kao neefikasne u teoriji i praksi. Ponavljanje istog pristupa ništa neće promeniti“, istakao je Macura.
Istakao je da to ne bi u potpunosti isključilo potrebu za subvencijama, a u njegovoj prezentaciji navodi se da su uštede koje bi se tako po domaćinstvu ostvarile godišnje za oko 50 odsto veće od subvencija koje se daju domaćinstvima za pokrivanje računa za energiju.
Istakao je da je u Srbiji, kao i u drugim zemljama regiona, biomasa rasprostranjena u potrošnji energije i da učestvuje sa 11,6% u Srbiji, a u nekim zemljama i više poput Bosne i Hercegovine sa 20,6 odsto, ali da je uglavnom reč o sagorevanju drveta na veoma jednostavnim uređajima koji nisu efikasni i zagađuju.
Dodao je da nije nužno loše koristiti drva kao energent, ali da je tip uređaja veoma značajan.

Uključiti parlament u odlučivanje

Aleksandar Macura

Macura je rekao bi parlamenti trebalo da se uključe u donošenje odluka u vezi sa energetikom budući da je reč o pitanjima koja se odnose na veliki broj ljudi, utiču na društvo i zdravlje i uključuju trošenje velikih iznosa novca.
Kako je rekao, potrebno je osmisliti i drugačiji način za finansiranje distributivnih mreža za struju, budući da to nije moguće iz cene struje, posebno u ruralnim i drugim manje naseljenim područjima gde je mala potrošnja u odnosu na dužinu distributivne mreže. On je ukazao da će region imati i velike troškove za usaglašavanje sa evropskom direktivom o industrijskim emisijama čiji cilj je da se smanji zagađenje.
Za Srbiju je troškove procenio na između 640 miliona evra do 2,8 miliajrdi u zavisnosti od standarda za koje se opredeli, za Makedoniju do 1,4 milijarde, BiH do 947 miliona evra, Kosovo do 545 miliona, a Crnu Goru do 370 miliona evra.
Podsetio je i da je korisno usklađivati se sa takvim propisima i sa fiansijskog stanovišta, budućid as eu procenjeni zdravstveni troškovi zagađenja azotnim oksidima, sumpor dioksidom u česticama u 2014. iznosili 3,5 milijardi evra u Srbiji.
Na konferenciji o regionalnoj saradnji 10. i 11. marta učestvovali su čelnici odbora za evropske integracije skupština zemalja Jugoistočne Evrope, kao i Turske, Letonije, Hrvatske, predstavnici Regionalnog saveta za saradnju iz Sarajeva, nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, Fondacije Fridrih Ebert i Vestminsterke fondacije za demokratiju.

Izvor :EuroAktiv